Ključevi (foto: Đorđe Đoković)
03.06.2018, 09:01
Ključevi
Stalno nosim kilogram ključeva. Da njima nekoga gađam ne bi mi trebao pištolj. Da njima zarobljeniku na uvo zvekećem, priznao bi i ono što ne tražim. Da ih stavim na kraj stola, sto bi se prevrnuo. A, da znam koji je za koju bravu, mnogo bih znao.
Kad ih kačim oko vrata, hodam sagnut kao sapet. U džepu mi, da prostite, liče na "onu stvar" pa mi neprijatno niz ulicu. U torbi - k`o hrana za nedelju dana. Kada bih ih negde zaboravio, to bih "negde" zabeležio kao najcrnju tačku, da se ne ponovi. Kad bih ih negde izgubio, izgubio bih ceo život i morao sve ispočetka sa mlađima koji me ne razumeju i gledaju popreko.
Čim vide moje ključeve, mangupi me zajebavaju. Kažu – je l`si to zamenik upravnika Alkatraza? Ključar Lavirinta u stalnom radnom odnosu? Magacioner centralnog magacina NASA-e? Generalni distributer tajnih resursa? Čovek od poverenja predsednika Severne Koreje, onog skraćenog sa smešno ošišanom nuklearnom glavom?
Stvarno, u svežnju imam bar petnaest komada za koje pojma nemam šta otključavaju. Jedan sasvim mali može biti od bicikla koji su mi ukrali još pre poplave 2014-te. Drugi, takođe mali, kao da je od poštanskog sandučeta, a nije, pošto je sanduče bilo razvaljeno i kad sam se uselio `94-te. Za nekoliko službenih brave su odavno promenjene i oni su penzionisani kao zaslužni oficiri kad se promeni vlast.
Jedan veliki, starovremeni, zarđali, parnjak kapiji prečanskog dvorišta, liči na Ključ Grada koji mi je počasno dodeljen na svečanosti a svečanosti se, možda zbog pijanstva, uopošte ne sećam... Ili zato što je bila u prethodnom životu. Tu je i neki sa ukrasnim prstohvatom, valjda ključ od nečijeg srca... kako da ga bacim? Neke koristim umesto čekića, da zakucam, neke umesto eksera, da probušim, neke da presečem kanap, neke da isčistim nokte, da isčačkam uši, neke da pišem po kori drveta...
Šta je, molim vas lepo, čovek bez ključeva? Imalac ničega? Držalac bezvrednog? Labavko kom ni do svoga nije stalo? Korisnik tuđeg pa ga sramota da prizna? Jučerašnji - bez istorije i iskustva? Glupavko - bez ulaska i izlaska? Šta je čovek bez ključeva nego onaj koji ne zna ni ko je, ni odakle je? Onaj bez imena i porekla. Onaj koji nema o čemu da misli. Onaj koji nema šta da brani. Niko i ništa.
Kada je udavao tetku Božanu, moj đed Radovan nije tražio od prosaca da momak pokaže koliko ima oružja, nego koliko ima ključeva.
- Da sviježanj bi za zeru lakši od dvije oke, ne big je dao, časti mi!
Koristim, kažem, kilo ključeva, a otključavam sa najviše 250 grama. Preostala tri frtalja služe kao dokaz da se nisam bez veze rodio.