Protest u Valjevu (ilustracija) (foto: Đorđe Đoković)
14.10.2020, 09:22
Da li je "šesti oktobar", i bio moguć?
"Šesti oktobar" do koga nije došlo, svakako je deo odgovora na pitanje zašto se kasnije nije desilo, ono što se nije desilo. Deo je odgovora i na važnije i aktuelnije: zašto se dešava ovo što se dešava? Uključujući zaricanje vladajućih da se "peti oktobar" (za njih "paljenje i pljačkanje Skupštine"), više neće desiti! Indirektno, šta će se dešavati...
Budimo realisti, a ne optimisti po svaku cenu! Šesti oktobar se nije desio, jer se peti prerano desio. Mada je priželjkivan, ma koliko je elana i energije u njega uloženo... Nedostajalo je "samo" ono što je, na svetskom planu, nedostajalo i stvarnoj pobedi socijalizma: "objektivnih pretpostavki". Takozvana "kritična masa" ili "masovna baza", snažno zainteresovana za promenu, jeste postojala, ali je jedna od njih. Uz to je kao svaka masa bila "šarolika", jedinstvena protiv starog a nejedinstvena u pogledu novog. Normalno i nimalo tragično, da tako nije bilo i sa "aktivnom manjinom", kao drugom pretpostavkom.
Za razliku od iste u uktobru ili kasnije kod nas, dotična nije bila organizovana i jedinstvena. Setimo se "ko je sve" učestvovao u "petom oktobru", zapravo pre, tada i kasnije! Bila je "vreća rogova", koja se pre morala raspasti, nego izvesti radikalnu i trajnu promenu. Čim je nestao jedini kohezivni faktor: Milošević! Svi nisu želeli isto, oscilovali su između "petog" i "šestog", demokratskih i revolucionarnih odnosno nedemokratskih postupaka, kakva je "lustracija". Kao brza promena bez "umiranja u proceduri" (hapšenje dotadašnjih moćnika i zabrana njihovih stranaka), zaista se mogla izvesti za jedan dan! Ali sudovi, nikako "revolucionarni" (ne nužno i pro-miloševićevski), to ne bi mogli dozvoliti, tako da i njih trebalo lustrirati (smeniti). "Legalisti" (nije to samo Koštunica), to nisu hteli. A i da jesu, stvarno mnogo za jedan dan, za "šesti oktobar!".
Dobro, "šesti oktobar" je metafora, ili početak bitnih promena a ne samo vrha vlasti. Ali umorna od pripremanja i samog "rušenja" (Miloševića), mada su najviše povukli nesrećni bagerista Džo i bezimeni građani, aktivna manjina šestog je prešli na teži zadatak (jer se u njemu nije ni oslanjali na građane!). Ne da "izgrađuje" nego da "podijeli blago": vlast (kao mast, slast i čast). Kad je to završila "šesti" je već bio prošlost, i s pravom je sela da se odmori. Ili upražnjava "odgovornosti koje je preuzela", svakodnevno vršenje vlasti koje ne poznaje razliku između dva dana...
Ako je istorija učiteljica života, verovatno bi tako bilo i sutra, ukoliko aktuelni "rogovi" vide leđa Vučiću. Više "nekim čudom", nego vlastitom aktivnošću! I kad bi je bilo više, ali nedovoljno da potre neaktivnost i pogrešnu aktivnost, posle petog okrobra.