11.12.2020, 10:28

Naša etnografija: "I oni su..."

Da "kad dvoje čine isto, to ne mora biti isto", davno je rečeno. I povremeno se ponavlja načelno, deklarativno, reda radi. Jer mnogo češće izgovaramo i slušamo suprotno: "I oni su...". (učinili ili propustili da učine). Normalno, kad se treba pravdati! Čim je rečeno kako je rečeno, podrazumeva se da su isti kao mi. I po tom pitanju loši, a ne samo uopšte! A zatim, da su učinili baš isto što i mi. U protivnom, rečeno ne bi stajalo.

 

Da često nije tako, ne podrazumeva se. Primera je bezbroj, različite prirode i značaja. Pogledajmo slučaj kada je na jednoj strani vlast, a na drugoj opozicija. I kad se vlast brani od neke optužbe optužujući opoziciju podsećanjem: "i oni su" (učinili isto). Nije važno prastaro: ovo nije pravi rat, u kome važi da je najbolja odbrana preventivni napad. A ovakav, i nije preventivni... Nije važno ovde još što-šta, inače po sebi i te kako važno. Na primer, ogromna razlika između posledica učinjenog i neučinjenog od strane vlasti i opozicije. Pogotovu pogrešno učinjenog od strane vlasti, a što opozicija po prirodi stvari, uopšte ne može da učini...

 

Važno je to što verbalni napad, koji nas zanima jer se neumorno naglašava kako znači i "crtanje meta na čelu" napadnute strane, ima različitu težinu. Zavisno od toga ko napada, bukvalno i prenosno, zbog toga ima li još koga i kakav je, iza napadača. Ne zaboravimo da je vlast legalna moć, i da u državi nema druge takve! I ono najvažnije: jedina je moć koja legalno i legitimno može da mobiliše i nekuda i na nešto usmeri ostale moći... Prema tome, kad ona ili neko nesumnjivo njen (poslanik) odnosno njoj blizak (odgovarajući visokotiražne novine ili televizija sa nacionalnom frekvencijom) za nekoga kaže da je "strani plaćenik", pogotovu "izdajnik", to se s pravom od mnogih shvata kao poziv na akciju ili očekivanje poziva. U svakom slučaju, nije isto kao kad to kaže neki od bezbrojnih opozicionara. Čiji se rejting odnosno broj glasača ne zna, a lako bi se saznao. Da je izašao na izbore! I koga podržava jedan medij ili par njih, niskotiražnih odnosno bez nacionalne frekvencije... Uz malo preterivanja, slobodno se može reći: "Pas laje, a karavan prolazi!". Isto važi i za "usamljene strelce" sa društvenih mreža ili apsolutno pritajene, stvarne ili tobožnje napadače na istaknute ličnosti iz vlasti ili opozicije.

 

Uzgred, šta ako je i tačno to "I oni su"? Bilo koji i bilo gde, ne samo vlast i opozicija! Kad su baš isti i stvarno isto, iz istog razloga i u istim prilikama...? I što je najvažnije: sa istim mogućnostima odnosno uticajem? Odgovaraće i oni, kasnije. Pošto su "prozvani" kasnije, i pošto "dobiju svoje", ranije prozvani! Ali upravo to, želi se izbeći...