22.12.2020, 10:07

"Zna Baja, šta radi!"

U retkim medijima često slušamo o različitim pa i protivrečnim izjavama Predsednika i Premijerke. I ćutanje odnosno zamenu teze, kad su direktno vučeni za jezik! Kao izlaganje sumnji u kvalifikovanost za visoku funkciju, tonom koji zavisi od toga radi li se o političkoj kvalifikaciji ili satiričnoj zajebanciji. Oba puta po njih, bez nikakve štete! Onima koji ih "ne mirišu", ne treba podsticaj. Vide sve, i sami... A "njihovima", pa i brojnoj grupi "neopredeljenih", ne vredi pričati.

 

"Njegovima", aktuelni predsednik je nešto mnogo drukčije od predsednika odnosno šefa države, u zaista demokratskim državama. Za druge, to je uglavnom svaki predsednik! Oba puta je Vođa, nama relativno blizak iz književnosti (Domanović), a sasvim dobro iz stvarnosti (duče, firer, kaudiljo, Drug...). Inače je sasvim legitimna (opravdana) vlast, što naši opozicionari ne znaju, ne vide ili neće da vide. Jer se većina prema njemu, očigledno ne ponaša kao nasilniku!

 

Tačno je da legitimitet ne stiče postupcima sposobnim da izdrže racionalnu proveru (šire od prisustva opozicije u Skupštini), ali i ne mora! Većina ga prihvata kao legitimnog, ako je to uopšte za trenutak zainteresuje dok prati "Zadrugu" ili "Parove", zbog drugog (od tri načina!) legitimiranja, svojom "harizmom". Izvorno, tajanstvenim moćima koje bogovi podaruju retkima, da bi mogli sa njima komunicirati. Kasnije i danas istim, samo bez dovođenja u vezu sa bogovima ili Bogom.

 

Setimo se opštepoznatog: "Najveći sin naših naroda i narodnosti... To majka više ne rađa!". O ocenjivanju Vođinih postupaka nema govora, to bi mogao samo neko kao što je On... Zato se od aktuelnog predsednika i pravi Vođa, uz pametno izbegavanje ozloglašene imenice u korist neutralnog, Šef! A pošto se iz aviona vidi i kako je i zašto postala premijerka i koliko se pita za ono što radi, vođina neodgovornost prenosi se i na nju. Prekrivajući sve, popularno: evidentnu smotanost... Uzgred, liderska partija (skoro sve su takve), takođe je sklona harizmatskom legitimiranju. Slabo misleći na odsustvo harizme, lidera... 

 

Racionalno je uverenje da šef države pa i premijer raspolažu znanjima koja prikupljaju odgovarajuće službe. Ali je u slučaju Vođe, zamenjeno iracionalnim: da sve zna. Pa i ono, što niko drugi ne zna! Kakva "struka", kakvi bakrači! Zbog toga je Pašić na istoj sednici Skupštine mogao reći opozicionaru da je u pravu, svom koji ga je branio da je i on u pravu, i trećem kome tu ništa nije bilo jasno, da je takođe u pravu. Danas Predsedniku, da mora pričati i suprotno onom od juče. A sutra, zbog novih saznanja ono od juče, ili treće. I uopšte ne priča, ko doživi, čuće koliko košta "Nemanja". Plus vrlo važan dodatak: sasvim je racionalno uverenje, na kome on i njegovi neumorno rade: da sve može! Samo ako hoće...

 

Važno je dodati ono što sa kod nas zbog urođenog uverenja u "našu neuporedivost", ne želi znati. (Čuvena Fromova knjiga prevedena je pre više od pola veka). Većina je za antiintelektualizam, teško je i riskantno misliti. A i što bi? "Ima ko da misli!". I egalitarizam, svi smo jednaki pred Bogom i Vođom. I oseća snažnu potrebu da u nešto ili nekom veruje, uz strah od slobode. Podrazumeva odlučivanje, i odgovornost za odlučeno! Zato beži od slobode, i predaje se raspoloživom autoritetu. Vođi! Ako ga nema on se pravi, u ovom slučaju od visokog državnog funkcionera podređenog ustavu, zakonima, i praksi u zemlji i van nje. Ali ako kola krenu baš nizbrdo, sleduje mu funkcija žrtvenog jarca! Setimo se kako je Milošević "podilazio", ponavljajući: "Narod nije kriv!". A "narod" prihvatao oberučke, spreman da se tako oseća i u budućnosti...