24.12.2020, 10:25

Katalizator promena ili lakmus stanja?

Kraj godine uvek je i vreme svođenja bilansa i pravljenje rang-lista. Nekad, dok beše živ Zdravko Ranković, i za "Valjevca godine". Ali i bez njega, bar van Valjeva se zna: Valjevac godine je Aleksandar Obradović. Jer se za njega, od svih Valjevaca, najviše zna! Kao i ono, još važnije: zna se da je dostojanstveno, bez kukanja i nastojanja da poveća popularnost i politički je "unovči", samo činio što je smatrao da mu je dužnost! Šta je postigao "uzbunjivanjem" i šta se o tome misli, druga je stvar. A šta se misli u Valjevu, pre toga koliko se o njemu uopšte zna, stvar je Valjeva. Jer više govori o Valjevu, nego o njemu...

 

Skloni "netalasanju", a ubedljiva su većina, sa zadovoljstvom i pravom bi rekli: "uzbunjivanje" se svelo na buru u čaši vode. I da je dobio, ono što je tražio! Previđajući da "uzbunjivače" nigde zakon ne bi štitio, da se ne očekuje uključivanje drugih... I kad bi o njemu znali, jer se skoro ništa ne zna! Ako se i zna, gde se vidi? Ko ga uopšte i pominje, razume se, "javno"? Ko ga je kolektivno podržao? U Valjevu, navodnoj pesmi u Srbiji, koja je i sama pesma i to među narodima... Predrag Vuletić, penzioner Krušika, jedini je javno rekao da nije trebalo dizati uzbunu, time je nanesena šteta poslovima Krušika. Sklapaju se zaista tako, ali bolje tako nego nikako! Ali to, sudeći po ćutanju o "slučaju Obradović" i neslaganje sa Vuletićevim stavom samo od Aleksandra Đukića tada kada je iznet na tribini (ali Novog optimizma iz Beograda), stav je radnika Krušika. Ništa novo, radnička klasa je ili revolucionarna, ili nije ništa! (Dodatni razlog da Marks, danas bude "crknuti pas").

 

Kad su se protiv rata u Vijetnamu bunili američki mladi, policija je štitila... te mlade! Od američkih radnika zaposlenih u vojno-industrijskom kompleksu, kojima je kao i američkoj privredi u celini dobro išlo dok su se njeni proizvodi "trošili". Nikako uzgred, imamo li na javnoj sceni još mladih, pored onih iz Akademije za mlade lidere?

 

Olakšavajuća okolnost za radnike Krušika: to je stav i ubedljive većine u Valjevu. Uključujući takozvane aktere političkog života odnosno opozicione stranke, osim Lokalnog fronta, Demokratske stranke i Dveri! Koliko su "šetnje" do njegovog stana i protestna okupljanja trajali, koliko su pomogli njemu a koliko njima? Koliko su, uopšte, poznati? Da li prevazilaze šturo pominjanje, slabo praćenih konferencija za medije? (A ni mediji, nisu se baš "pretrgli"). I ono najvažnije: koliko je u Valjevu i šire, podrške onom za šta se založio i do čega mu je najviše stalo, umesto za njega (da se vrati na posao)? Zameranja radnicima Krušika i njihovim porodicama, radnicima javnih preduzeća uopšte, zahtevom za drukčiji pristup zapošljavanju u njima i njihovom radu? Politički i građanski riskantnog, ma koliko ekonomski bilo nužno...