01.03.2021, 09:56

Neka smo prvi, makar u stradanju! Samo da nismo kao drugi, makar u blagostanju!

Raskorak između mnogo pominjanog nezadovoljstva mnogo čime kod nas i vidljivog odsustva ozbiljnije reakcije, ne može se objasniti i bez teorija o psihosocijalnom poreklu "relativnog nezadovoljstva". Po njima, malo je verovatno reagovanje na apsolutno nezadovoljstvo! Uglavnom se prvo reaguje kad se upoređuje svoja situacija sa situacijom drugih, i poređenje ispada na svoju štetu. Totalitarna vlast to zna, i sprečava upoređivanje zatvaranjem izvora informacija o drugima. Grubo, i već iz tehničkih razloga, sve teže! "Finiji" način je negovanje svesti o izuzetnosti onih čija je, tako da za upoređivanje nema mogućnosti!

 

Kod nas, stalno se podstiče želja da budemo "prvi". (Makar i u stradanju, otuda "mnogostradalni narod", i "nas Srbe, ceo svet mrzi!"). A ta želja, što pokazuje malo gledanja i razmišljanja, danas je izraz nastojanja da se poboljša neugodna situacija, i opravda nerad na uklanjanju kašnjenja za drugima! Tako je posle Novakovih uspeha i spomenik Nemanji došao ko kec na banku: njegove dimenzije nema spomenik Petru Velikom u Rusiji, verovatno čak ni tvorcu Severne Koreje... Vidljiva potvrda da smo izuzetni, "narod najstariji", "pesma među narodima", čak "ostaci zaklanog naroda!". Kao takvi nemamo s kime da se upoređujemo, kome da se divimo van nas ni koga da krivimo unutar nas!

 

Normalna su sva naša kašnjenja, s obzirom na to da su samo Srbi stradali, ili bar najviše stradali! Kakvi Jermeni, Poljaci, Kurdi..., čak i Jevreji? Šta da tu znače brojke, što ne ponavljati kako je u Rumuniji obolelih više nego kod nas, bez pominjanja ukupnog broja Rumuna i nas? Ili da ih je u Beogradu više nego bilo gde u Srbiji, kao da je Beograd bilo koje drugo mesto u Srbiji! Važno je da po broju vakcinisanih budemo pri vrhu, kad srećom, možemo. A da ne možemo, hvalili bi se brojem umrlih lekara. Koji je, zaista, pri vrhu! Podsticanje pomenute želje od strane javnih ličnosti, zato nije bezazleno. Političari bi trebali da rade nešto drugo: da razloga za nju, bude što manje! Intelektualci isto, na svoj način. Prosvećivanjem naroda, ukazivanjem da nam više ne preti niko, tako da razloga za ohrabrenje i utehu pričama o "našoj izuzetnosti", nema...

 

Nema svetla na kraju tunela, ni među nama ni nas sa drugima, ni kooperacije ni konkurencije! Uzaludna su očekivanja od opozicije, ona je to vlasti a ne i mentalitetu. Istim pristupom "našem narodu", misli da obezbedi njegovu naklonost. (Dobar deo, i vidi ga "izuzetnim"). Mada vlast to odavno radi, "nacionalno osvešćeni intelektualci" radili su to i pre ove vlasti. Bez promene mentaliteta, uzaludno je pričati kako naša vlast radi što drugde vlasti ne rade, i ne radi što drugde rade! Na primer, naša povremeno servira "jednokratnu pomoć", dok drugde rade na obezbeđivanju uslova da građanima ta pomoć ne treba... Čim je naša, drukčija je nego drugde. Tako na primer, da mi nemamo ni parlamentarni, ni predsednički sistem. Mi imamo naš...

 

Bilo bi komično da nije tragično: svi pričaju kako smo svi za demokratiju, "Evropu", modernost... Mada bi svaki dan svakome takvom, trebalo ponavljati: demokratija počiva na pretpostavci da su svi ljudi i njihove grupacije, jednaki! Nema "izabranog" ni po sreći ni nesreći, osim "naroda Izrailjevog" po Svetom pismu...