30.03.2021, 09:17

Izborni uslovi, za jednokratnu upotrebu?

O izbornim uslovima, u svetu sa vladinom prava, nema ni dogovaranja unutar opozicije, ni pregovaranja, sa vlašću. Oni se znaju, i sprovode ili ne sprovode! Za njih je, kao i sprovođenje prava uopšte, zadužena vlast. I to opozicija može tražiti! Ako od toga nema ništa, izlazi na izbore ne u "nefer" nego nelegalnim uslovima, ili ih bojkotuje očekujući buduće legalne od svog rada, pritiska javnosti, "međunarodnih faktora", samourazumljivanja vlasti... Koristi i vanparlamentarne metode, zaključno sa građanskom neposlušnošću pa i generalnim štrajkom...

 

Traženje i praktikovanje "pregovora" (navodnog dijaloga), ignorisanje je važećeg prava! Normalan ishod pregovora, bilo kakvih pa i vlasti i opozicije, jeste kompromis. Dobijaju i gube, obe strane! (Tako o kompromisu sa vladom "lažne države" koja kao takva i nije partner, govori Predsednik...). I "dogovor" opozicije, po svemu sudeći, biće kompromis. Neki traže više ne samo od onog što sada opozicija ima, nego i od zakonom propisanog. Da ostave utisak "ozbiljnosti" na birače, ili radi izgovora za bojkot! (Povoljan ishod izbora, na dugom je štapu). Neki traže manje od zakonskog, "Daj šta daš!". Ili da ostave utisak "realista".

 

Tako da u slučaju "dogovora" ništa ne dobijaju nego samo gube, izborni uslovi! Formulisani u teoriji demokratije i normativno utvrđeni zakonom, za sve višepartijske države. Ovde, zavisno od dogovora unutar opozicije, izgledaće "tako i tako!". U slučaju drukčijeg dogovora, "onako i onako". Isto će biti i zavisno od ovakvog ili onakvog stava vlasti. Normalno, i od toga koja će strana dobiti više ili izgubiti manje. A nije isključen ni uticaj posrednika...

 

Sve su ovo poznate stvari, ili ih nije teško prepoznati. Pa ipak, i dogovor i pregovori teško idu, gnjavaža nervira simpatizere obe strane. Ali je svima nužna kako bi bili na sceni, prepoznati u javnosti. Po ideologiji, programima, harizmi lidera, "idenju od vrata do vrata", rukovanju sa odraslima i tapšanju dece po obrazima (uobičajeno u parlamentarnim demokratijama), teško! U tom cilju ide i zatvaranje očiju, u opoziciji, pred razlikama većim od onih koje su razorile DOS. Uostalom, u čije ime govore "stranke" čija se pozicija kod birača ne zna, jer nisu izlazile na izbore? Ili one koje jesu, i na njima prošle kako su prošle? Sve to služi sprečavanju i prepoznavanju, zaista novih aktera političkog života. Kao što se osporavanjima i "čašćavanjima" raznoraznim epitetima, vlast i opozicija međusobno poznaju, priznaju i učvršćuju. Gubitnik se opet zna. To nisu izborni uslovi, nisu ni birači. Nego narod!

 

Tako da opet ostaje kao jedino opravdano, zalaganje za zakon i govorenje u ime zakona...