03.09.2021, 11:48

Velikoj glavi sleduje velika glavobolja. Pametnoj manja...

Pre nekog vremena, Barak Obama u krugu porodice i prijatelja, bez traženja pažnje javnosti, proslavi šezdeseti rođendan. Izračunajte koliko je godina imao kada je funkciju predao Trampu, i postao veoma ugledno ali privatno lice!

 

A u ponedeljak dvadeset trećeg avgusta, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i stariji par godina od Obame, kao i on u vreme predsednikovanja pripadnik demokratske stranke, na televiziji izjavi kako je posle svog i kraha svoje stranke, istu napustio shvativši da "u njoj nema šta da traži". I osnovao novu, pošto u politici ima šta da traži i nađe!

 

Ranije se već ponudio za zajedničkog kandidata opozicije, on koji je izgubio od "Tome grobara"?! Koji je ostao veran stranci, mada mu nije omogućila kandidaturu za drugi mandat. (Da jeste, ne bi bilo Vučićeve "ponude koja se ne odbija"). I stalno poziva na okupljanje brojnih stranaka, mada  je rasturio sopstvenu! Ne zaboravimo: ako je napustio predsednik, što ne bi ostali? I za razliku od njegovog, na neuspeh osuđenog pokušaja sa novom, uhljeblje našli u vladajućoj. Da, ali za razliku od Obame, on nije stekao i "ispucao" drugi mandat! Poslednje, kao ni da Obamine demokrate nisu imale problema da nađu pravog kandidata, jeste tačno, ali to nisu jedine razlike između njih. Ni dovoljne da zanemarimo ono što nije lako za praktikovanje, ali je zato za visoko uvažavanje! I što je Tadiću, garantovano poznato...

 

Mislimo na brzo napuštanje, tonuće Demokratske stranke. Mada je "opštepoznato": brod koji tone, kapetan napušta poslednji! Štaviše, i ne napušta... I ovo nije praksa u pomorstvu, nego metafora prakse svuda! Pa i u političkom životu, gde se stranka s pravom shvata brodom koji luta između Scila i Haribdi, protivnika i prijatelja, od kojih su mnogi samo privremeni. A predsednik stranke, pogotovu ako je liderska, što je kod nas uopšte pa i u Demokratskoj bila praksa, nesumnjivi je kapetan... I praksa je lakša, nema u pomorstvu veoma verovatnog: bukvalnog utapanja, smrti...

 

Pošto većoj glavi sledi i veća glavobolja, mogu se koristiti teške reči. Pacovi su ti, koji prvi napuštaju brod koji tone! Sasvim razumno i opravdano, nemaju šta da traže na tom brodu... Čovek koji je bio na čelu tolikih, normalno i takvih ljudi i posle izuzetnih ljudi, ne bi smeo ni da se ponese kao pacov, ni da priča kako ne bi ponavljao greške u slučaju novog mandata. Onda šansu treba pružiti Nikoliću, koji nije pogrešio kao predsednik Republike, nego odrekavši se funkcije predsednika stranke. Pogotovu da brani ono za šta se smatra da se ne može braniti!

 

Trebao je da se ugleda na Obamu i druge, status bivšeg predsednika i odgovarajuća penzija, nisu sitnica. A sigurno "kapne još nešto!". A ako se već poneo, može da sledi takođe uhodanu praksu: priča o onom što je zgodno, i ćuti o onom što nije zgodno. Ako se kockao (skraćivanjem mandata) pa izgubio, da se ne pokušava "vaditi" daljim kockanjem. Sa svojim, i ugledom predsednika Republike...