07.12.2021, 09:54

Po ko zna koji put, "Mi smo nešto drugo!"

Poslednjih dana, kao reakcija na najavljene proteste, njihovi protivnici pronašli su novo oružje. Pregovore sa Rio Tintom započeti su u vreme Đinđićeve vlade, a posle toga je Tadić govorio da je jadarit velika šansa za Srbiju. Tako da sadašnja vlast samo sledi započeto, i protesti inspirisani upravo od pristalica ranije vlasti, "nemaju smisla!".

 

Prvo je sasvim moguće, možda i izvesno. Pa šta? Stavite prst na čelo, ako vas ostrašćenost uopšte pa i za bilo koju stranu u ovom sporu, nije naterala da prst koristite samo za pretnje drugoj strani! Pre svega, otkad to ova vlast, verno sledi Đinđića i Tadića? To što je Memorandum o razumevanju sa tom kompanijom, potpisala 2017, izuzetak je od pravila. Ako ispadne i da su raniji, bez obzira koji, gde i kada, treba li to da rade i sadašnji i budući?

 

A zatim, ono važnije: sećate li se bilo kakvog javnog govorenja u vreme Đinćića pa i Tadića, o štetnosti iskopavanja jadarita? Štaviše, i da ga Nemačka i Češka takođe imaju, čak i više od nas? (Uzgred, da ga ima svuda po Srbiji, pa i oko Divaca). Nećete moći, kao što se ne možete setiti ni da se govorilo šta je Rio Tinto počinio na Madagaskaru i još ponegde... Pošto niko sada ne priča da su tadašnje vlasti o tome znale, ali ćutale, ostaje da nisu znale... Šta, i ako su znale? Sadašnja vlast zna, svima pa i njoj time se svakodnevno probijaju uši!

 

Verovati da bi se tadašnja oglušila o saznanja o štetnosti da ih je imala ili kasnije do njih došla, možemo. Isto onoliko koliko možemo verovati da ne bi, pogotovu što ljubljena Anđelka lepo reče da Nemačka nema nameru da kopa tu rudu. Bez obzira na izvanrednu ekonomsku korist, kojom nam naša sadašnja vlast nudi svetlu budućnost! Kao i dalje korišćenje mobilnih telefona i buduće električnih automobila, što će samo nama biti uskraćeno bez Rio Tinta (Vučić, Đukanović....).

 

S druge strane, nema šta da verujemo ili ne verujemo jer se vidi: vlast po ko zna koji put, traži privilegiju da bude "nešto drugo". Da od drugih, pa i živih sledbenika mrtvih drugih, traži da se ne menjaju. U ovom slučaju slede započeto u drugim okolnostima i znanjima, kako bi sadašnja samo "sledila započeto". A praktično "nema dana", da ona odnosno njena personifikacija, ne priča i ne radi suprotno ranijem! Ne od nekog od svojih "očeva" (nikako "očeva osnivača", to je rezervisano za osnivače nečeg neuporedivo ozbiljnijeg, Sjedinjenih američkih država). Nego baš od sebe! Ranijeg? Tačno, ali od kojeg ili od kada, ranijeg? Bilo kojeg, i bilo od kada.

 

Kao i često, više od ovog slučaja ne valja nešto ozbiljnije. Ne što nije jedini ni što opravdava druge, čak ih poziva da i oni misle i pričaju kako su "nešto drugo". Što i oni ne bi mogli da menjaju mišljenje i ponašanje brže nego čarape, pa i da "pljuju i ližu"? To je što sa ovakvim detinjastim manirom (da izvine deca!), "Mi smo nešto drugo!", možemo što drugi ne mogu, izlazimo u svet! I posle neuspeha, sa njim "navalimo" kod nas...