16.01.2022, 11:53

"Naš Nole", i dalje je naše ogledalo...

Kada je počeo "slučaj Đoković", kod nas se osobito na društvenim mrežama, uglavnom takmičilo ko će više i strasnije podržati "našeg Nola". Ništa neobično! Posle kraćeg vremena i nekih vesti o eventualnom "muljanju" (nužno ne njegovim) sa odgovarajućim papirom, počelo je takmičenje ko će ga više ocrnjivati. Da nije sa istim učesnicima, ništa neobično...

 

Međutim, nije baš tako. Radi se o takozvanim malim i anonimnim ljudima, nezadovoljnih svojim položajem i željnim veličine i uspeha. Pošto zbog položaja ali i odgovarajućeg karaktera za to nemaju izgleda, traže i zadovoljavaju se učestvovanjem u tuđoj veličini i uspehu, takozvanom kompenzatorskom zadovoljstvu. U ovom slučaju, u izuzetnim Novakovim uspesima. Dosadašnjim, i veoma izglednim u Australiji! Dobro je biti i deo veličine, zvane "Nolovi fanovi!". Uz dodatno: ranijim "navijanjem" a sada "podržavanjem njegove borbe sa Australijom", i sami učestvuju u njegovim uspesima i veličini. Maltene, bez njih, ne bi ih bilo!

 

Ali kada kola krenu niza stranu, ako "veličini" preti osetno smanjenje, čak i ako "muljanja" odnosno nikakve krivice Novaka, njegovog štaba, odgovarajuće zdravstvene ustanove..., ne bude, nema napuštanje broda koji tone od strane pacova, ćutanja! Uključuje se novi oblik kompenzatorskog zadovoljstva. Slabije poznat zapravo korišćen u objašnjavanju, i od onih koji su o tome učili. To je zadovoljstvo što se učestvuje, u rušenju veličine! I ono je nešto veliko i zahteva učešće velikog broja, tako da nešto i tih veličina prelazi na svakog učesnika. (Kao i u prethodnom slučaju: uz strah da se ne ostane u manjini). Kako je davno rečeno: kad veliki čovek padne, pogotovu svojom greškom (izgleda da je ima i kod Novaka), i svaka "šuša" oseća se većom od njega...

 

Razume se da ovo ne važi samo za „slučaj Đoković“. Uobičajeno je u političkom životu ukoliko njime dominira neka "veličina", a mnogobrojne pristalice su pandan "navijačima". Za one koji su se "ovajdili" važi nešto drugo, "napuštanje broda koji tone od strane pacova". S tim što ovde neumorno ističu, da nikad nisu bili na brodu... Setimo se Tita, Miloševića...!