22.01.2022, 10:09

A kako da i On ne bude "nešto drugo"?

Često se može čuti kako imamo šefa države koji se ne ponaša po ustavu i praksi ostalih šefova. (Osim nekolicine, zna se kojih...). I opozicionari to smatraju ozbiljnom zamerkom, koja će mu odneti glasove!

 

I jeste ozbiljna, ali za koga? Za najveći deo birača, ne samo njegovih, nikako! Znamo da njegovi od "Ace Srbina" ne vide "apstrakcije" zvane šef države, predsednik Republike, ustav... Ali zatvaramo oči pred lako vidljivim: tako je i za dobar deo onih koji nisu "njegovi!". Kako, pobogu? Lako, ako svet i sve u njemu ne delimo na dvoje. U ovom slučaju na one koji su "za Vučića", i one koji su "protiv!".

 

Koliko je kod većine Srba (politizovanih i potpuno apolitičnih), prisutno uverenje da su Srbi, "nešto drugo"? Najstariji, najbolji i neuporedivi: "Narod najstariji!", "Nebeski narod!", "Niko nema, što Srbin imade!", "Govori srpski, da te ceo svet razume!". Najveći stradalnici: "Zaklani narod!", "Mnogostradalni narod!", "Uvek su u miru gubili što su u ratovima sticali!". Miroljubivi: "Nikad nisu vodili osvajačke ratove!", a stalno ugroženi: "Nas Srbe, ceo svet mrzi!". Stalno na oprezu i u odbrani! A ko deli ideologiju odbrane, stalno mora biti mišljenja da njegova država ne može učiniti ništa loše. Pa ni onaj ko je oličava...

 

Kako da "predsednik svih građana" (većine njih), ne bude po njihovoj meri, slika i prilika, može i zakrpa na vreći? Kako da takav narod, ima predsednika kakvog imaju ostali? Šta prirodno da očekuje od svog predsednika, pored onog "prizemnog": da na nečije molbe zavlači ruku u džep odnosno budžet? Ko je od ranijih, bio kao ostali? Slobodno se zgranite: pored Dobrice Ćosića, koji nije ni izdržao ceo mandat, bio je Toma Nikolić! I baš zato, opšte je cenjen kao "nikakav". Koliko je u vreme Tadića vlada zaista bila vlada, po čemu se pamti njen predsednik Cvetković? (Da, postojao je i tako se zvao). Po karikaturama, na kojima kuva kafu za svoje ministre...

 

I dok većina onih koji izlaze na izbore ne prihvati takođe prisutno ali mnogo ređe i čak smatrano "izdajom", "autošovinizmom", da smo kao i ostali, ništa od ustavnog predsednika! I svega što ide s njim: vladu, ministre, direktore javnih preduzeća, transparentnost, institucije... Ili odbaci uverenje o nama kao "nečem drugom". Pošto mu prethodi, održava ga i pojačava. Teško ćemo se oslobađati od nas samih, mnogo teže nego od "Njega". I pomagaćemo svakom kasnijem da bude sličan njemu, i ako na tome ne bude radio...