27.03.2022, 09:13

Strasno ka onom za šta smo se opredelili razumom!

Pri putu ka cilju, uglavnom se kaže da postoje dve mogućnosti. Jedna je, pogotovu ako je visok i težak, zbog toga obično i dug..., da se to čini "srcem". Odnosno "predano", strasno, emotivno! A druga je "razumom", odnosno hladno, proračunato, danas se kaže i "sofistikovano". I uglavnom se misli da se ove mogućnosti isključuju.

 

Ovo uopšte nije tačno, ne samo "u teoriji" sa njenim cepidlačenjima, nego u praksi! I nije uvek izraz nepoznavanja nego opredeljenja za jednu mogućnost, i njegovo pravdanje "nemogućnošću" da se do cilja ide drugom. (Nekada i da se ne bi sebi priznao pogrešan izbor!). Uz sadejstvo uobičajenog, "crno-belog", odnosno "ili-ili" gledanja na svet. Uopšte, i u detaljima.

 

A davno je Blez Paskal, prevashodno matematičar i kao takav obrazac "razumnog", tražio uvažavanje "dve logike". Jedna je ona uobičajena i školska, "logika mozga", a druga stalno zanemarenog i potcenjenog, "srca!". Shodno tome i prirodi ljudskog bića, kao i zajedničkog života, njihovo (naizmenično) korišćenje. Zavisno od toga prema čemu se odnosimo! Onom što nije čovek (nego priroda i njeno preuređivanje radom), ili prema čoveku van sebe i u sebi. I usto, što se kasnije zbog ugrožavanja prirode posebno naglašava: više pretežno jedno odnosno drugo, nego isključivo...

 

Kasnije su pažljivi posmatrači čovekovog (tuđeg i svog) ponašanja, zaključili da bi i Paskal, da se time više bavio, umesto i takvog "ili-ili", često preporučivao "i-i"! Cilj treba iznaći i odrediti što je više moguće "hladno" i razumno, uzimanjem u obzir svih u principu mogućih. Uz "kalkulisanje" svega što se budućim izabranim dobija, a eventualno i gubi, "troškovima", željenim i neželjenim posledicama... A posle toga i posle istim načinom izbora puta, načina, sredstava..., strasno ići ka njemu!

 

Oboje je tim potrebnije, ukoliko je cilj dalji, viši, teži..., i "skuplji" za ostvarenje. Da se izbegne ono, "Što je brzo, to je kuso!". Ali i ono drugo, obeshrabrenje zbog pune svesti o njemu kao pomenutom! Razmislimo o onom što je rekao još Rimljanin Seneka: Za to što ne pokušavamo, nije razlog što je nemoguće, nego je nemoguće što ne pokušavamo! A obično ne pokušavamo zbog nedostatka i "računice" i strasti...