26.04.2022, 09:28

I to su mi neki izbori, sa rezultatima istog dana!

Nismo samo sada imali Uskrs kasnije od niza drugih zemalja, uključujući i neke "pravoslavne". Imali smo i nešto ranije, čak od "napredne" Francuske i Slovenije: izbore! Ali ipak kasnije, u drugom i važnijem smislu! Iste večeri tamo se znao ishod, gubitnici su ga priznali uz čestitke pobednicima. U Francuskoj se spremaju za parlamentarne, u Sloveniji za rad u opoziciji...

 

Pa šta s tim, njihova (Francuza i Slovenaca), stvar? Naravno da jeste. Mogla bi i naša, da ikad učimo na tuđim iskustvima. Željene vladavine institucija, uključujući one koje sprovode izbore, nema bez povinovanja njihovim odlukama. Ako je vlast zaista "mafijaška", zar od nje očekivati poštovanje institucija? Ko drugi ako ne opozicija, da krene sa poštovanjem? A ne sa javnom sumnjom pre izbora, i pozivanje pristalica "na ulicu!". A ako se ishod unapred proglašava "pokradenim", čemu učešće na njima? Pokazati da se nešto "radi", i da se "uspelo, uprkos svemu!". Ali zar ni sadašnja bivša i buduća vlast, kad je bila opozicija, nije drukčije mislila pre izbora?

 

Ne moramo naučiti, ali se možemo bar pitati: Koliko je nas, zaista za institucije? (Izbori u Gornjim Nedeljicama, Boru..., pokazuju opredeljenje za "Izmoliti, od čoveka!". Ali ni Đilas ne pokazuje interes za instituciju, zvanu dogovor. Sa sebi ravnima, Vučiću nije ravan. Pri njima nema: "Okruglo, pa na ćoše", "Mož' da bidne, al' ne mora da znači!". Čemu sledi: "Moš' kak oš'!", odnosno "Kako se snađeš!". Ali kako je skoro rekao veoma poznati i priznati pesnik, a poznati i priznati dnevni list stavio na naslovnu stranu: "Srbija kao da još žali za doživotnim predsednikom". A u tekstu se zalaže za uvođenje monarhije, u kojoj je jedan doživotno na čelu. Uz to nije predsednik, nije biran...

 

Logično sledi sve veći broj onih koji nisu za društvo sa Francuskom i Slovenijom, nego za "tradicionalne veze" sa nama sličnima. Što su od nas daleko nema veze, čak objašnjava slabu korist. Ali logično je i najneprijatnije pitanje: da li "Mi smo nešto drugo!", svedoči o neverovanju, a ne verovanju u nas?