06.08.2022, 06:45

"Mi, Valjevci!". Koji, šta, kako?

Lokalpatriotizam nije nužno provincijalizam, nego normalan izraz interesovanja (ne mora "ljubavi", to je nešto više), za svoju užu sredinu. Da li je čovek u njoj slučajno (tu se našao možda zbog blizine porodilišta, došao po konkursu i ostao, "Negde se mora živeti...") ili nužno, nije od presudnog značaja. On živi u njoj, ona mu nešto omogućuje ili pruža..., zato joj nešto i duguje! Ali šta, koliko, kako..? I na teret, čega?

 

Trebalo bi da je van spora, prošlo vreme "valjevskih podvala". (Kao i "šabačkih čivija"). Prošlo je i vreme "kontri", ovde nerado pominjanog: "Bež’te slepci, idu Valjevci! Dinar daju, deset uzimaju!". Doduše ne tako davno, bio je neuspešan pokušaj njihovog vaskrsavanja. Sa čim ne treba mešati stvarno nove mada ne i originalne, "Tešnjarske večeri"!. (Svako malo naseljenije mesto ima svoje "večeri", "dane", "...jade". Uključujući pranjanske "mudijade"). Ali nije prošlo samozadovoljno mada neodređeno, "Mi, Valjevci!". Pa i anahrona podela na "rođene Valjevce" (lokalna aristokratija ili urođenici?), obične ili doseljene Valjevce (osobito iz susednih varošica od kojih "Za Valjevca nema mesta!"), i "ostale".

 

Ozbiljnije je to što sa ipak prisutnim slabljenjem ove podele ili one na Valjevce i Šapčane, jača jedna nova! (Nije lokalna, prisutna je i svuda). Po partijskoj i koaliciono-partijskoj liniji, i opet na "mi" i "oni". Sa svim što je prati, recimo nekadašnjim Inter eclesiam nula salus! (Među crkvama, ni pozdrava!). Na štetu toliko slavljenog i hvaljenog, voljenog Valjeva! I uprkos kontra-primerima, iz "belog sveta".

 

Da navedemo jedan, malo stariji ali baš krupan. Izgledalo je da će propasti "okrugli sto" ili "društveni dogovor" svih faktora Poljske (uključujući moćnu Komunističku partiju, isti takav sindikat Solidarnost, ali i itekako moćnu katoličku crkvu), i da će krv liti potocima! I normalno "komšije" iskoristiti priliku, da po treći ili četvrti put, podele Poljsku... Predsedavajući predsednik Republike Jaruzelski, tvrdi komunista i general, usijanim glavama koje su jedna drugoj dobacivale da "nemaju ništa zajedničko", skrenuo je pažnju da imaju. Svi su građani Poljske, kojoj prvi stih himne glasi "Još Poljska nije pala...". Srca su se zagrejala, a glave ohladile, postignut je nekakav socijalni konsenzus...

 

Može li neko da zamisli našu lokalnu vlast i opoziciju, nevladine i druge organizacije, za bilo kakvim stolom i o bilo čemu? Pre toga, zar zaista nema ničeg što im je zajedničko, budući da su i jedni i drugi, "mi, Valjevci"? I kao takvi bez obaveze da slepo sledimo događanja drugde, pa i "u centrali", Beogradu, Skupštini...