09.11.2022, 07:54

Otadžbino, ti si kao zdravlje! Kad si zdrava...

Kako se odnositi prema "svojoj zemlji", jedna je od večitih dilema svakog obaveštenog čoveka i građanina. Ne samo kad je u sporu sa drugom zemljom, ili treba da se opredeli za jednu od dve druge u sporu...

 

"Bila u pravu ili ne, ona je moja domovina", izgleda da je najčešće rešenje (pripisuje se nekom Englezu). Ili, "Uz državu, bila u pravu ili ne!". S tim što se ova bezrezervna vezanost, spušta i na niže "naše". Bilo bi dobro da su to "naša reprezentacija", "naš klub" ili "naš Nole". Zna se šta iz toga sledi, za razliku od onog što je sledilo iz: "Pravedna ili nepravedna, to je moja partija!". Jeste ovo rekao marksista i komunista Đerđ Lukač, ali niti je samo on imao svoju, niti su imaoci drugih mislili drukčije. I postupali kao njegova partija...

 

Svoja zemlja, otadžbina, domovina..., iz niza razloga građaninu je važna i draga, tako normalno prihvata i odgovornost prema njoj. Ali normalan ima odgovornost i prema sebi i svojima, obavezno i za nju! Uostalom, u njoj će živeti njegovi, i kad on ne bude živ... Pre svega, ona ne može da kaže ni šta njoj ni pojedinom građaninu, treba i ne treba. To uvek čine neki ili neko, kako im se čini da bi ona rekla. Ali neretko, kažu da treba ono što treba njima... Uz to, promena legitimnog govornika u ime "zemlje", odjednom je promena "interesa zemlje". I zahtev za promenu odnosa, prema njoj! Ne zaboravimo da je i Hitler legitimno govorio, šta otadžbina traži!

 

Umesto bezrezervne odanosti svojoj zmlji (i bilo kome i čemu), tako treba biti odan samo "zdravom ljudskom razumu". Za koji svi veruju da je najbolje podeljena stvar ljudima, niko se ne žali da ga ima malo! Opšte je slaganje da je njim obilovao jedan Bertran Rasl, mada slaganja nema sa rečenim na ovu temu: "Čak štetnije od teološkog praznoverja je praznoverje nacionalizma: dužnosti sa­­mo prema svojoj državi i nijednoj drugoj". Ali setimo se i jednog Kasijusa Kleja, kasnije Mohamed Alija, koji je zgranuo sve i doživeo grdne neprijatnosti, odbivši da ode u vijetnamski rat, "za svoju zemlju". Njegovo objašnjenje dostojno je prvog i u korišćenju razuma a ne samo pesnica: "Ničim mi se nije zamerio oslobodilački pokret Južnog Vijetnama...". Ni njemu lično, ni njemu kao građaninu Sjedinjenih država!

 

Tako da ima trenutaka kada je čak "Sram zbog sopstvene zemlje a ne ljubav prema njoj, možda pravi dokaz pripadnosti zajednici" (Karl Ginsburg). I ne "beži od građanske dužnosti" Orson Vels, kad kaže: "Ne pitajte šta možete da uradite za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak...".