17.02.2023, 07:57

Ja odgovorno tvrdim..., a vi odgovarajte!

Da stotinu puta ponovljena laž deluje kao istina, skoro je "opštepoznato". Neuporedivo manje tako je sa poluistinom i tendencioznom istinom, jer očigledno sadrže nešto istine. A izgleda da je najmanje tako sa glupošću i besmislicom, koje uredno prolaze neprimećeno u senci "jako važnog".

 

Tako da često "Odgovorno tvrdim!" (brat-blizanac onom "Ja moram da kažem!"), na televiziji koja nema nacionalnu frekvenciju, reče i jedan profesor univerziteta. (Da takvih nema i u Skupštini, cinik bi rekao: a ne poslanik), pozivajući na skup koji bi bio vrlo važan i da nije na Dan državnosti. I ne samo što osta živ, nego i ne trepnu!

 

Pre svega, ne sledi li zaključivanjem po suprotnosti (uobičajenom u „svakodnevnom životu“ više nego u nauci ili filozofiji), da on sve što kaže a nije dodao kako „tvrdi odgovorno“, tvrdi neodgovorno? (Za to, ne odgovara). Naravno da bi svako ne samo iole demokratski raspoložen nego i sklon uvažavanju bon-tona, mogao da pita nisu li njegove i tvrdnje svakog ko ne kaže da su odgovorne, samim tim neodgovorne... Šta uopšte znači tvrditi "odgovorno", odnosno "neodgovorno"? Kakva je razlika između jednog i drugog na jednoj, i uobičajenog razlikovanja tvrdnji na istinite i neistinite, na drugoj strani? Znači li to da da nema potrebe, za utvrđivanjem ovog drugog? Pre toga, je li odgovoran prema istini, posledicama svoje tvrdnje, mogućem odgovoru na nju? Pogotovu, da li još neko osim njega, može da se bavi proverom njene odgovornosti? Ne zaboravimo da imamo "lepu" (dugotrajnu) praksu, govorenja o "preuzimanju odgovornosti", ranije i "odgovornim drugovima". I kuda je to vodilo, pa i vodi...

 

Tako da ovo nije besmislica ili glupost, nije ni ogrešenje o "dobar ukus". Nešto je mnogo ozbiljnije: prilog radikalnoj podeli zakonski "ravnopravnih građana", na više i manje ravnopravne. Počev, eto, na one koji tvrde odgovorno i time su neodgovorni (!), i one koji to nisu. Ne mogu tako da tvrde, i ostaje im samo da odgovaraju...