22.02.2023, 12:31

Tvorci istorije ne uče iz istorije...

U verovatno najčešće pominjane "mudre misli", spada: "Istorija je učiteljica života!". Tako da je prava jeres, nešto neverovatno..., što je jedan veliki poznavalac istorije "udario kontru", rekavši da nas uči samo –da iz nje ništa ne učimo! Ko je u pravu može se raspravljati, ali pogledajmo nešto što ovom drugom, ide u prilog...

 

Ko još od samodržaca ako ne i diktatora koji to nisu u izvornom i dobrom značenju nego sami sebe smatraju "očevima nacije", "spasiocima otadžbine", onim "što majka više ne rađa...", što zdušno potvrđuju oni oko njih, misli kako su prošli "prethodnici"? U slučaju aktuelnog, seća li se šta je bilo sa Titom? Pa i Miloševićem, čije su slike stajale i na vetrobranima traktora? Čak i Koštunicom i Tadićem, samo kandidatima za pomenutog! Svi su ladno napušteni od onih koji su ih podsećali da su nešto izuzetno, u svakodnevnoj istoriji ostali su kao govno na prtini...

 

Ali svakog aktuelnog istorija ne zanima, sve pre njega je predistorija. Da ovog zanima znao bi kako je neumereno slavljenje njegovog lika i dela (još mu ne nose štafetu, a kaꞌ će ne znamo), uključujući prepuštanje svojih ovlašćenja njemu (najvidljivije je Anino), svesno i nesvesno, njihova odstupnica! Ako brod počne da tone (a ničija nije gorela do zore!), samo je on, kriv! Setimo se: "Narod, nije kriv!". A i oni su narod... Tako da mirno i skoro neprimetno, mogu preveslati na drugu stranu. Zaboga, oni su samo kao i svi "redovi", samo izvršavali naređenja! A prethodno i baš zbog toga, od njega tražili da naređuje i mimo Ustava...

 

Kada bi učio iz istorije (ali nema kad praveći istoriju), Pantokrator bi video da je okružen takvima! Iz ranije vlasti ili njoj bliske (radi ilustracije, tako da istorija izvini): Šapić, Vesić, Nedimović, Nebojša Krstić, Jovanov, Bakarec, Petar Petković, Jelena Trivan... Pa i privremeno svog Dačića i njegove, koji su ladno ostavili Miloševića samo vernom Mrkonjiću! Što svi oni i njemu ne bi učinili, kao ranijem gazdi? Jeste teško, ali mogao bi da se seti kako je i sam napustio "očeve", Šešelja i Nikolića... Kad krene po aplauze i prastaro "Ničeg, odviše!", ili druga Lenjina: "Bolje manje, a bolje!". (Manje slavljenja, a bolje za opstanak i lepo sećanje).