03.03.2023, 10:02

Bolje je i ne napadati nego napadati pogrešno...

Dok su političari koji su vam bliski "na početku", razumljivo im gledate kroz prste. Pazeći da im eventualnim zamerkama, makar ih smatrali opravdanim, ne odmažete. Ne "idete objektivno na ruku" onima sa kojima se ne slažete, kao ni oni! (Tako je činio, i pisac ovih redova). Ali pre ili kasnije, često baš kasno, vidi se da ni vama ni njima, to ne koristi. A ni onom za šta se zalažu, ako se stvarno za to zalažu!

 

Zašto preći preko svežeg primera: Ponoševe izjave da je Vučić nameravao da bude naš De Gol, a biće zapamćen kao Čarnojević? Nije Ponoš, makar ko! Kao Vučićev protivkandidat bio je opoziciona nada, a sada je to kao lider mnogoočekivanog drugog "Srca". (Nije sitnica, prvo je "Kosovo"). Ni prvi deo izjave, nije u redu! Ne što ne znamo šta je Vučić nameravao, nego što je De Gol "povukao" Francusku sa drugog kontinenta. Uzgred (vraga uzgred!), rekavši: pola miliona francuskih prosvetnih radnika u Alžiru, koji će ostati i koje će plaćati alžirska vlada, bolje će štititi francuske interese (interese, ne Francuze kojih će pored pomenutih i rado viđenih, biti malo!), nego pola miliona francuskih vojnika. Od kojih će svake godine priličan broj dolaziti u otadžbinu, sa državnom zastavom "preko sebe" (odnosno limenog kovčega).

 

A Vučić Srbiju "povlači" sa dela svoje teritorije. I ne povlači vojnike, policajce i državne organe (obični građani se povlače sami), nego praktično ustavnu Preambulu. Mrtvo slovo na mrtvom papiru, koji kažu da je Kosmet neodvojivi deo Srbije... A tek, drugi deo! Izjednačavanje Vučića i Čarnojevića, u svakom pogledu je neumesno. Ono vređa i odbija kao birače, vernike i poštovaoce jednog od tri najveća srpska patrijarha. Usto narodnog vođe, organizatora Velike seobe i tvorca poprilične autonomije unutar Austrougarske, smatranog svecem i bez kanonizacije. Da se nije "odselio", bio bi sveti velikomučenik, najverovatnije umro nabijen na kolac... A Vučić najverovatnije neće imati potrebe da emigrira (mada bi imao gde, bez naroda, ali i s kim i sčim). Zahvaljujući i ovakvim opozicionarima...

 

U takve spada i Slobodan Samardžić, koji se ovih dana zalaže za "kiparski model". Da se stvari ostave (dok na vrbi ne rodi grožđe), onako kako jedna pored druge stoje međunarodno priznata Republika Kipar, i samo od Turske priznata Republika Severni Kipar. Zanemarujući konjske nokte i magareće uši: Severni Kipar praktično je deo Turske i ne treba mu članstvo u OUN, u njemu nema Grka izloženih onom čemu su izloženi Srbi na Kosmetu, ni verskih i kulturnih svetinja, ranga tamošnjih naših... Samardžića donekle pravda što je njegov "Državnotvorni pokret" dva grada jači od kišnice, pa njegovo pričanje nema političku težinu. Ali je redovni profesor Beogradskog univerziteta...