10.04.2023, 11:27

I ovog puta, tek idu, Mara i svatovi...

Sa zanimanjem za zbivanja u drugoj državi, makar i susednoj i po još nečem bliskom, ne treba preterivati. Njena su stvar, a zanimanje je lako nezanimanje za zbivanja u svojoj! Ali tako nije, ako se radi o nečem što se zbivalo i u svojoj, i najverovatnije će se opet zbivati... Tako je i sa ishodom predsedničkih izbora, u Crnoj Gori...

 

Odlična su prilika, da po ko zna koji put, prisustvujemo prevelikim očekivanjima od "promene". Ništa ne učeći od ranijih, i velikih razočarenja koja su sledila! Umesto da uradimo ono što nismo uradili posle pobede nad Miloševićem: "pogledamo malo u zube" pobedi nad Đukanovićem. Da, pobedi odnosno pobedniku, a ne više i s pravom isticanom, porazu Đukanovića! Jer je on, baš kao i Milošević, već prošlost. A Milatović je budućnost...

 

Nerealno je od njega očekivati to, što se euforično, očekuje! Prvo, njegova ustavna ovlašćenja ne omogućuju mu mnogo, a da bi radio preko njih, treba mu ono što nema i neće imati. Đukanović jeste (kao nekad Milošević, a sada Vučić): najjaču i uz to jedinstvenu stranku.

 

A pogledajmo ko je sve bio za njega, tačnije protiv Đukanovića! Kao kod našeg "petog oktobra": skup rogova u vreći. Da pomenemo samo Krivokapića i Abazovića, koji je srušio vladu prvog. Ili prosrbijanskog Mandića, i procrnogorske "suvereniste". I ono što najavljuje, kod nas se samo delom prihvata sa oduševljenjem. Ostanak u NATO-u, priznanje Kosova, genocida u Srebrenici, brži put kao EU, ni slučajno! Predsednik svih građana Crne Gore, posle prvih izjava direktno na račun Đukanovića, a indirektno protiv onih koji su za njega glasali, nema šanse da bude...

 

Ali važnije je obratiti pažnju, što se kod "istorijskih promena" ne čini, na insistiranje "novih" da su promene "istorijske". (Ponavljamo da zbog ustavnih ovlašćenja Predsednika, ova uopšte nije istorijska). Neka su oni i fascinirani svojim uspehom, ništa drugo, ali njegovo "naduvavanje", nešto je ozbiljnije. Poziv svojim biračima da skaču od sreće, i uživaju. Ne gledajući šta ide za "promenom", i da li uopšte ide! Ne samo što su realno i nerealno očekivali, nego i realno moguće od obećavanog...