19.05.2023, 09:01

"Siromahu čoveku, zauvar je kad za džabe i šamar dobije". A tek, sendvič!

Kuknjava zbog "nedostatka empatije", neka je vrsta građanske dužnosti, moralne obaveze! A često je samo preventiva pitanjima tipa: "Šta ste vi učinili, da do nje ne dođe? Šta činite, da je ublažite?". Pogotovu je tako sa pravom sprdnjom opozicije i opoziciono nastrojenih medija, na račun "niskog nivoa svesti", "odsustva elementarne hrabrosti i dostojanstva", "nedostatka ponosa".

 

Uredno prisutnim prilikom organizovanja mitinga od strane vlasti, i dovođenja "sendvičara" na njih. Za koje se pokazuje manje razumevanja nego za one kojima je to "radna obaveza". Pogledajmo naslove: "Plaćaju, ucenjuju, prete", "Ne zna se još ni kvota ni dnevnica", "Dve crvene, sendvič i voda". U jednom tekstu "bolje obavešten" zna da je kod organizatora dilema li po dve ili dve i po hiljade, šta sve da bude u "lanč-paketu" i samom sendviču. Uglavnom se zna broj autobusa iz pojedinih mesta, i razrezanim "kvotama" iz njih... Ne zna se samo da to ima "neke bliske veze" sa brojevima nezaposlenih, onih sa minimalcem, privremenim i povremenim zaposlenjem... Ustvari se zna, samo je prijatnije pokazati obaveštenost i superiornost, i prikriti nemoć pred tvrdoglavim činjenicama.

 

Pre svega, šta sa onima čiji broj, ako ga propustimo do svesti, deluje zastrašujuće, koji na mitinge ne idu ni zbog ucene ni zbog "crvene"? Vrativši se "sendvičarima": zašto im je važna ta svota, i da je manja? Nije teško znati, ako se hoće! Kao i da bi radije dolazili zbog "radne obaveze". Tačno je da bi bili "ucenjeni", ali bi imali radni odnos! Negde, nekakav, sa nekakvim primanjima... A ovako im ostaje da znaju: "Prvo miting, pa posao!". Ne razmišlja se o mnogima kojima je ovakav odlazak u Beograd, jedini odlazak. Uz to izlazak, i druženje! Pogotovu se ne misli na sve što njih deli od "ponosnih i pravdoljubivih", koji kao samostalni i dobrostojeći ne podležu "radnoj obavezi". Svima koji "sendvič i flašicu" sami kupuju, ako im se baš žuri ili "imaju problema sa linijom!". Nemaju ni problem sa izdržavanjem porodice koji "sendvičar" ima. I mogu da nastave kukanje i čekanje.

 

Medije i da razumemo, ne bore se za glasove. Ali stranke?! "Opozicija poziva da se prijave pritisci", "SSP nudi pravnu pomoć za ucenjene", "Pravna podrška građanima koji su izloženi pritiscima", "Mediji i NVO kao lek za pritiske vlasti", "Solidarnost". Lepo, ali sve uglavnom onima sa "radnom obavezom". Uz pitanje: zašto pomoć i podrška, nije stalna? A ne bi opoziciju Bog ubio, ni kad bi praktikovali još što-šta! Gde je kad se bune ratari, mlekari, radnici EPS-a..., šta je činila kad su umirali sindikati? Može i lakše, organizuje li kakve izlaske, druženja? Setimo se i koga sve u svom članstvu i simpatizerima ima, i time se hvali!

 

Ali, primera radi, šta očekivati od ugledne opozicione stranke u Valjevu, koja ne nalazi za shodno da pomaže bar sebi (svom imidžu), održavanjem nekoliko klupa u javnom prostoru ispred svog sedišta? A sirotinja je i Bogu teška...