08.09.2023, 06:56

U ovakvom vremenu, nijedan lep primer nije "mali" i "nečiji"!

U svečanoj sali Gimnazije, alternativnom (povremeno i Gornjem) domu kulture, jedno njeno odeljenje u sklopu obeležavanja četrdeset pet godina od mature, prikazalo je film o sebi. Tokom školovanja i tokom tih godina, sadašnjim "brojnim" i ostalim stanjem, sa najavom "nastavljanja" prilikom budućih godišnjica.

 

Navikli na kukanje zbog "nedostatka" i "propasti" ovog i onog vrednog, i senzacionalizam u medijima, rekli bi: Pa šta? Zašto o važnom za te učenike i eventualno njima bliske, van njih i u ovom mediju? A da su videli film i uporedili njegovo i naše vreme, razmislili bi! Zbog uspešnog povezivanja ličnog (autorovog) sa grupnim (njegovih "školskih"), pa i društvenim. Prošlim, ali svesno i nesvesno, neizbežno poređenim sa sadašnjim! I time značaja za "širu javnost", koji ćemo uzalud tražiti, recimo, u svakočasovnom prikazivanju značajnog za "Zadrugare". Bez obzira na to što su na "nacionalnoj frekvenciji".

 

Filmski pregled minulih godina, društvenih sistema i događaja čiji su voljni i nevoljni učesnici bili "maturanti", sam po sebi vredan je pohvale! Sa merom, bez kritizerstva ili apologetike, informativan toliko da bi se mogao koristiti i u obrazovne svrhe i preko "nacionalnih frekvencija". Sećanje na nekadašnju školu i profesore, svakako zaslužne, ali nikako unikatne, organizacije u kojima su učestvovali (KUD "Abrašević", Društvo istraživača, sportski klubovi), isto je takvo. Informativan i sa simpatijom, ali ne svečarski i po principu "o mrtvima ništa osim dobrog". Pokazujući kako iz prošlog ima šta da se nastavlja i usavršava, umesto prepotentnog pričanja kako sve do toga koji priča, "ništa nije valjalo!". Konačno, ili najpre, pohvalu zaslužuje način na koji se govori o preminulim drugaricama i drugovima, neosporno dragima. Po sebi, i u poređenju sa načinom koji preovlađuje... Takvo je i govorenje o živima, i mahom prisutnima. Tako da niko nema razloga "da se pravi važan", i niko da se "stidi".

 

I što obavezno valja imati u vidu, film je "inicirao i realizovao", jedan čovek, Slobodan Ilić. Pokazujući da se mnogo može kad se hoće, i bez "podrške" (nekada i "dozvole") opravdano i neopravdano okrivljavanih "nadležnih" i "institucija". Normalno, pre četrdeset pet godina bio je učenik tog odeljenja, a sada doktor ekonomskih nauka, profesor ovdašnje Akademije poslovnih studija, svojevremeno i državni sekretar u jednom ministarstvu. Učinivši, da ponovimo i naglasimo, više od važnog samo za svoje "školske!". (Zbog čega nema onog uobičajenog i njima dragog, nadimaka i anegdota na račun profesora). I sledeći, već po običaju, profesore koji su takođe bili prisutni i izvan učionica. Još jedno svedočanstvo o kvalitetu nekadašnjeg odeljenja...