30.11.2023, 07:56

Dobar (Pro)glas se daleko čuje...

Veliki je događaj bila tribina, sa inicijatorima ProGlasa! Ne toliko zbog njih samih, dovoljno su veliki i bez nas i našeg priznavanja takvim. Ne toliko ni zbog onog što su rekli, dovoljno su to učinili ProGlasom, na tribinama drugde, i istupanjima u medijima. Ne ni zbog takozvanog efekta u ovdašnjoj javnosti, njihovog dolaska i njihovih reči. Pa i toga da li ćemo to što smo čuli, preneti na one koji nisu čuli. Na sve to, moramo sačekati...

 

Veliki je pre svega zbog onog na šta ne moramo čekati: efekta na prisutne! Lepo se video neposredno pre, i za vreme tribine... A on nije dolazak toliko ljudi, ma koliko značio. Pogotovu što ni slučajno nisu "dovedeni", za neke takve se s pravom kaže, "doterani". Radi se o tome zbog čega su došli, i kako su se ponašali!

 

Nisu došli "po navici" ili "još jednom", da pokažu kako se "ne plaše" ili po mogućstvu "nerviraju one", čak vide "hoće li biti gužve". Nisu došli ni da čuju obećanja, znali su da ih ovde neće biti. Dosta im je poznato i da se najviše laže, posle lova i pre izbora... Došli su da vide jako retke osobe koje se svuda "u normalnom svetu" poštuju, i vrate kući srećni što su imali priliku da vide kako ih i kod nas, ima! Što su pokazali ustajanjima prilikom ulaska i odlaska "gostiju", frenetičnim aplauzima, proživljavanjem njihovih reči, iskrenim radovanjem što su sa takvima, i ohrabrujućim brojem sebi sličnih. Jako retkim danas, i još ređim (toliko da se priča kako ga nema), poštovanjem "dobrih starih vrednosti".

 

Struke i dostignuća u struci, svesti o svom mestu i ulozi, odgovornosti koja iz toga sledi, nekoristoljubivosti, skromnosti i lepih manira, pa i humora. Velika je i retka stvar videti kako se neki obraćaju drugima, a nisu neostvareni u onom čime se inače bave, ni ostvareni koji bi hteli da to budu još negde... Ništa od drugih ne tražeći osim da budu građani i birači, ono što i jesu ali nedovoljno. A daju im sebe, ne samo vreme i energiju nego i svoj mir! Tako da ih vlast mrzi, a opozicija ne voli: pozivaju da se o njima misli umesto da se slepo slede. Dodatno je zadovoljstvo to što nisu pogrešili i po ko zna koji put se razočarali potvrdom toliko prisutnog: "Svi su oni, isti!". Nego se učvrstili u verovanju da pomenutog ima, i da ga može biti još više. Tim pre što ga je posle Tribine, već bilo više nego pre nje!

 

Stari i opštepoštovani filozof, rekao bi da ono što važi za pozorišnu publiku (vrlo ozbiljnu i zahtevnu!) posle gledanja tragedije, važi i za nas koji smo bili na Tribini. Otišli smo kući očišćeni od ponečeg naviknutog, a niskog i sebičnog, bolji nego što smo bili...