08.12.2023, 12:57

Prejaka reč ubija, ali šteta je kad se ubije neka jaka...

Tačno je da smo pred izborima, ali izbori nisu toliko važni da ne mislimo ni na šta osim na njih! Pa i značaj, koji imaju "krupne reči". Korišćene pre, za vreme, i posle "kampanja".

 

Stari narodi, uključujući naš, verovali su u magijsku moć izvesnih reči, i zato su ih obilato koristili. Ne samo u psovkama i kletvama, nego i zakletvama i molitvama. Princip svake molitve je efikasnost, pridavana reči. Judaisti i hrišćani zato su bili ubeđeni da "u početku beše Reč, i Reč je bila u Boga". Kasnije shvatilo da "prava reč" opravdava, motiviše i integriše. U parolu, praktično nekoliko reči (Sloboda, bratstvo, jednakost!), staje čitava ideologija! Otuda svuda toliko pominjanja, ponavljanja i čuvanja izvesnih reči, i nastojanja da se kod onih sa kojima dotični "nisu u ljubavi", obezvrede. I tako im se nanese šteta, ili makar omalovaže. Pogledajmo ovo, na nekim primerima!

 

Šta je čitav vek, značilo "Kumanovo"? Stariji znaju, od Prvog balkanskog rata čuvena i draga reč, lepši deo parole "Za Kosovo, Kumanovo!". Vreme jeste činilo svoje, ali parola je čuvala sećanje na veliku pobedu nad turskom Vardarskom armijom, oslobađanje Kosmeta, bila ohrabrenje za budućnost. A sada?! Asocira, pogotovu mlađe, samo na sporazum potpisan kod tog grada. Posle koga se "Srbija" (njena vojska i policija, administracija), povukla sa Kosova i Metohije...

 

Od kraja proleća, slušamo "Ribnikar", umesto zvaničnog "Vladislav Ribnikar". Razumljivo, kao što je to i ovo drugo po predratnom i poratnom direktoru "Politike". Jer je u pitanju s pravom cenjeno prezime porodice (uključujući još jednog Vladislava koji je pao u Prvom svetskom ratu), koja je osnovala i upravljala novinama "Politika". Dugo, dugo vremena "pojam", do Miloševićevog vremena: "Kad čujem novine, mislim ꞌPolitika'!". A šta znači, sada? Zna se, zgrada one nesrećne osnovne škole! Oko koje se lome koplja: da li je razrušiti, ili pretvoriti u memorijal...

 

A "Banjska"? Čak su i visokoobrazovani stranci pominjali sa uvažavanjem, "Malenu Banjsku kraj Kosova!". U njoj je živeo Banović Strahinja, junak iz naše epske pesme koja ih je zaprepastila i zadivila! Nazvan "srpski anti-Otelo", jer prašta supruzi koja je parčetom polomljene sablje pokušala da ga ubije kako bi pomogla nasilniku koji ju je oteo, a ne njemu. Nepostojeći kod Šekspira i igde, "takog danas na daleko nema, u Srbina a ni u Turčina!". A sada? Neko beznačajno mesto na Kosmetu, koje su neki mutljikavi tipovi odabrali da na njemu dignu ustanak protiv Prištine!?

 

Izgleda da su neki obavešteni, a zlonamerni, odabrali Kumanovo za pregovore i potpisivanje, kako bismo ostali bez važne i drage reči. Sa Ribnikarom, to se desilo nesrećnim slučajem. A Banjsku su baš naši preko Radoičića i njegovih, odabrali da se ovajde od slave Deli-Strahin Bana. I uspeli samo da i na ovom planu, pretrpimo štetu. I to, posle "Srebrenice".