13.10.2014, 17:47

Politizovan Ustavni sud? – Dobrojutro, Kolumbo!

Tokom sadašnjeg štrajka advokata i njihovog obraćanja Ustavnom sudu radi ocene ustavnosti zakona čije izmene ili povlačenje traže, od njih slušamo i kako je Ustavni sud jako politizovana institucija. (Toliko da mu se obraćaju samo da im međunarodni sudovi kojima će se nužno žaliti, ne prigovore da su ga preskočili!). I to ih čudi, mada su kao advokati, i pravnici. Ustav i Ustavni sud mnogo su im poznatiji nego drugima, koji isto tvrde i isto se čude. I jedni i drugi, kada Sud treba da zauzme stav povodom nekog njihovog zahteva. U skladu sa zahtevom, ili kada odugovlači sa zauzimanjem stava jer ne bi išao u prilog zahtevu! Pritom se prave da ne poznaju prirodu Ustava, ili od njega traže da ne bude kakav je, nego kakvim im trenutno treba! Njegova priroda je politička, pa je političke prirode i sve s njim u vezi. I Ustavni sud, svuda i uvek, pa i kod nas! Bar po mišljenju eminentnog filozofa „uopšte“ i posebno filozofa prava (nikako marksiste!), Aleksandra Koževa. (Njegova Fenomenologija prava, prevedena je i štampana kod nas još 1984. godine). Pravnik koji se sa takvom kvalifikacijom Ustava ne slaže, trebao bi bar da se upozna sa njegovim mišljenjem, i s njim se raspravi!

Kako najčešće nastaje Ustav? Uglavnom revolucionarnom radnjom, „a revolucionarna radnja nema ničeg zakonitog (osim u negativnom smislu u kome je neki politički ili obični zločin ′pravne′ prirode) sve dok revolucionari ne stvore ′isključivu grupu′ u novome Društvu koje su stvorili u i kroz revoluciju“. Očekivati od Ustavnog suda pravničko a ne i političko ponašanje, otuda je naivno! Uostalom, „Ustav nema ničeg pravnog. To je čisto politički zakon, koji Država, to jest Vlada, stvara po svojoj volji i isto tako ga menja“. Ponavljamo, čisto politički, jer „neko pravilo ponašanja pravni je propis samo ukoliko je ono primena načela Pravde (shvaćene na određen način) na slučaj koji dopušta takvu primenu“. Ako nije tako, u pitanju su „ državni zakoni, ali ne i pravni“! I „nema nikakvog smisla pozivati se na Ustav protiv Države, predstavljene svojom Vladom“! Država je, ma koliko to nekog čudilo, iznad Ustava. „Kada Država kao takva dela protiv Ustava, to znači da ga prosto i jednostavno opoziva, i niko tu ne može ništa prigovarati“!

Ustavni sud je organ države a ne ustava, i formalno vodi računa o ustavnosti a suštinski o interesima države! U sporu advokatske Komore na jednoj i države na drugoj strani (ministarstva pravde, što je teška besmislica ali dobar marketinški trik), formalno je „treći nepristrasan u sporu“. Kao i svaki sud, on je „specifično pravni samo ukoliko sadrži vid Sudije. I naročito kao Sudija on se smatra doista ′trećim′, to jest ′nepristrasnim i nezainteresovanim′“, za bilo koju od dve strane. Odnosno pristrasnim i zainteresovanim za rešenje spora, i to primenom Pravde! A može li on to biti s obzirom na nastanak i prirodu ustava, i posle formiranja od ljudi koje je predložila i izabrala jedna strana? Država, eminentno političke a ne pravne prirode?

Prema tome, razloga za iznenađenje što je Ustavni sud politizovan, nema. Zar pored svega iznetog, u Skupštini ovih dana nismo čuli da Ustavom propisano stupanje na snagu zakona osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku, može biti promenjeno odlukom Skupštine? Sasvim u skladu sa Koževom: skupštinska većina je „isključiva pravna grupa“, unutar „isključive grupe“ kao „svake grupe u krilu jedne Države ili Društva koja može da ukloni ili samo isključi sve ostale grupe, a da Društvo ili Država ne propadnu zbog toga“! A pogotovu da ih ne smatra sebi ravnim, i dobronamernim prema državi. „Očigledno je da politička kategorija Neprijatelja, nema ničeg zajedničkog sa Pravom, niti sa Pravdom“. Ilustracije radi, kakva je uloga i moć grupe zvane opozicija, kakvim se rečnikom o njoj govori? Ili sindikata? Nisu li oni, praktično, „isključeni“? Ustavna i zakonska prava zaposlenih svakodnevno se krše, i nikom ništa! Ovih dana odgovarajući sud i Ministarstvo pravde dozvolili su „zastarevanje“ tužbe protiv nekadašnjeg visokog državnog službenika (vojnog tužioca), zbog uloge u slučaju pogibije dvojice gardista u Topčideru! Uzgred, kad su zbog „zastarevanja“ drugih osetljivih slučajeva, digli glas advokati? Ili tužioci i sudije, koji su sada pokazali puno razumevanja za advokate?

Koliko državu interesuje jedna od večitih visokih vrednosti i ideala, Pravda? Sa velikim početnim slovom, ako na društvo primenjuje „ideal Pravde prihvaćen u toj grupi“?