15.05.2024, 08:56

Samo bez moralne odgovornosti, molim! Nismo mi Japanci...

Stalno zaboravljamo da i pozitivni primeri deluju "zarazno!". Pod uslovom da se dovoljno ističu, što ne bi bilo teško i zbog toga što su ređi od negativnih. Od kojih maltene, živi dobar deo medija...

 

Nažalost, jedan takav ovih dana, slabo je primećen. Direktor javnog komunalnog preduzeća u Boru, podneo je ostavku. Saznavši da su dva njegova radnika priznala da su usmrtila sirotu devojčicu Danku Ilić, osećajući moralnu odgovornost i saosećajući sa njenima! Zašto je tome poklonjeno tako malo pažnje, donekle možemo videti iz drugog primera, koji uopšte nije primećen. Ne što se u novoj vladi nije našlo mesta za Branka Ružića, nego što je tužna godišnjica tragedije u "Ribnikaru" prošla bez sećanja na njega kao ministra prosvete, koji je iz osećanja moralne odgovornosti, podneo ostavku! Tada je mogla pa i morala ostati u senci, ali ako su nas mediji i tada navikavali na senzacionalizam, bila je istinska senzacija! I za razliku od ubedljive većine uredno prezentiranih, pozitivna...

 

Tada i sada, njegov gest, kao i pomenutog direktora čijeg se imena nažalost ne sećam, pre je ušao na jedno i izišao na drugo uvo, nego što je "primljen k znanju". Uz bitnu razliku, Ružićevi s njim mudro nisu "talambasali". Zbog nekih drugih, za koje bi "javnost" mogla pitati nisu li, ne samo moralno pa ni politički, nego i krivično odgovorni! A ostaju gde su, ili se "vraćaju" pošto su "izdržali epitimiju", jedno vreme "radili nešto drugo". Pa i da sami, eventualno, ne bi bili prozivani: "Što bar ne podnesete ostavku, iz osećanja moralne odgovornosti?". Uključujući ono što niste učinili ili propustili da učinite vi nego vaš zaposlen! Ali za razliku od direktora javnog komunalnog preduzeća znate da sa njegovim zaposlenjem, i te kako imate veze!

 

"Druga strana" po ovom pitanju više je druga nego drukčija. Tačno je da nije loše nešto i pohvaliti, kod protivnika. Da se ostavi utisak "objektivnosti", a zatim lakše "sahrani". Ali ne za ono što bi se moglo zapamtiti, pa očekivati i od nekog njenog, kad bude vlast. Zato, "Znaš ti, njih! Ko zna šta se krije, iza te ostavke...".

 

Na ruku jednima i drugima, normalno i medijima, idemo mi ostali. Radije slušamo o negativnim primerima, pošto nas opominju šta da ne činimo. Nepotrebno, verujemo da to nećemo ni činiti! Sa pozitivnima, je drukčije. Opominju nas šta u odgovarajućoj situaciji, treba da činimo. A to ne mora biti zgodno...