23.05.2024, 09:31

Brigo moja, pređi na drugoga...

"Sveprisutnost i normalnost nasilja", ali i sva tri uzroka protivkulture u koju ono spada: frustriranost, poremećaj vrednosnog sistema i odsustvo socijalne kontrole, nisu "od juče!". Zbog učestalog nasilja u školama i protesta prosvetnih radnika (gde baš pred izbore?), u drugi plan privremeno posla ono u porodici i nad ženama. Intenzivirana kampanja ponudi rešenje, po običaju: brzo, jednostavno, jeftino, i ... pogrešno.

 

Obećana izmena Krivičnog zakonika kojom zaposleni u školama dobijaju zaštitu koju su skoro dobili advokati, kao i raniji pravilnici i protokoli, iz reda je "pooštriti", "ne dozvoliti", "zabraniti" i "pokazati interesovanje, brigu, odgovornost". Staviti ga na papir, poslati drugom da ga "realizuje". i bude kriv ako ne uspe...

 

Ako su dobri stari "đaci", mahom maloletni (u osnovnoj školi svi!), ovim izjednačeni sa punoletnim klijentima advokata i podjednako podložni Krivičnom zakoniku, a dobre stare "uče" i "profe", izjednačene sa advokatima, za naše školstvo stvarno važi: "Laku noć!". Pa i za zdrav razum, šta ako ne zna dete, koliko je zaštićen advokat? Kako uvesti i praktikovati "stroge kazne za nasilnike", ukoliko su deca?! Šta sa njima, posle "trajnog izbacivanja iz škole"? U redu, neka zaposleni budu i "službena lica" (što nisu prihvatili jer bi im sledovale i nove odgovornosti), ali šta sa nasiljem učenika nad drugim učenicima?! Šta im se nudi kao društveno i individualno prihvatljiv kanal za pražnjenje moguće agresivnosti, koju ni veronauka ili građansko vaspitanje, od kojih se to naivno očekivalo, ne mogu da spreče? Mobilni telefoni, očigledno nisu dovoljni! A ako se s razlogom na njih kuka kao sredstvo bežanja u virtuelnu stvarnost, da za to nije kriva ova aktuelna?

 

"Širok društveni konsenzus u pogledu svrhe i funkcije obrazovnog sistema", nema potrebe tražiti. On postoji, kao i mnogo šta drugo, na papiru! Depolitizovanje prosvete koje bi počelo sa samim ministrom, uz uobičajene zahteve za njenim drukčijim tretmanom u budžetu, takođe. Pa i ređe pominjana negativna selekcija nastavničkog kadra, nezgodnija od nedostatka nastavnika određenih predmeta.

 

Ali šta sa emotivnom vezom između učenika i učenika, učenika i nastavnika? Onim "naše devojčice" odnosno "naši dečaci", i na proslavi pola veka od mature? "Moji đaci" odnosno "naš razredni"? To je nasilje u školi, činilo poprilično misaonom imenicom! Šta sa "Školom kao dobrom zajednicom", glavnim predlogom "Majske platforme" za suzbijanje nasilja, koju je pokrenula grupa od oko 40. stručnjaka?