19.07.2024, 09:17

Kad bi nekom bilo u interesu, tvrdio bi da zbir uglova u trouglu nije 180. stepeni!

"Pokušavanje" iz prošle kolumne, treba početi napuštanjem uverenja da su ljudi "razumne životinje" (kasnije "automati"), jer se ponašaju "razumno" (racionalno). A razum je najbolje podeljeno od svega, niko se ne žali da je dobio manje od drugih... Ali ne zato što i medicinski nalazi potvrđuju vidljivo: neki ga nisu dobili, uopšte! U pitanju je nešto o čemu govori nauka, mada ga nije otkrila nego konstatovala vidljivo. Neka svi i imaju razum, pa šta? Ne koriste ga na isti način, ili "u iste svrhe!". Nužna posledica je uzajamno nerazumevanje i optuživanje za "nerazumno ponašanje", pomenutu "glupost", ili makar "razgovor gluvih telefona".

 

Po Maksu Veberu (preminulom 1920, a tolikom autoritetu da o njega pokušava da se "ogrebe" i Aleksandar Vučić), postoje dva oblika ponašanja koja se mogu smatrati racionalnim. Ciljno-racionalno i cilj i sredstva za njega bira posle razmatranja svih mogućih, dok vrednosno-racionalno traga za najracionalnijim sredstvom za cilj koji nije izabran traganjem za najracionalnijim od svih mogućih. Unapred je prihvaćen kao "nesumnjivo vredan", često kao "sveti".

 

Međutim, oba puta izbor cilja zavisi od životne orijentacije (životnog stila) konkretnog čoveka, odnosno onog što je kod "čistog tipa" svake od njih, najviša vrednost. Za njom traga kao smislom života, dok je kod "mešanih tipova" u vrhu sa još nekom. A po Eduardu Šprangeru (preminuo 1963.) orijentacija je šest: teorijska, praktična (ekonomska), politička, estetska, socijalna i religiozna. I samo je kod teorijske ta vrednost, istina! Tako da ako svi ljudi po prirodi žude za znanjem (Aristotel), to nije radi dolaženja do istine, nego da bi se njome poslužili za nešto drugo...

 

Otuda, neočekivano: glupost postoji po svakoj orijentaciji! Samo ne što je neistina odnosno neslaganje rečenog sa onim o čemu je reč (Ana, Vesić), ili što je rečeno u neskladu sa ranije rečenom o istom (Vučić, takoreći bezbroj puta). Glupost je (ili nešto još gore), jer nije u skladu sa onim što je za orijentaciju najviša vrednost. Recimo korisnošću u slučaju danas preovlađujuće praktične, a političke (kod pomenutih), opstankom na vlasti. Ili je prisutno samo podređivanje istine (niko je otvoreno ne dovodi u pitanje), vansaznajnim ciljevima. "Sveta laž" je najpoznatiji primer, dok danas najčešće strada traženjem da bude "naša istina".

 

Tako da je bolje okrenuti se dokazivanju štetnosti postupka ili izjave po ono što se u odgovarajućoj oblasti njime želi, a ne njegove gluposti. Recimo, da uporno govorenje o "obespravljenim Srbima na Kosmetu", teško prolazi van nas. Zbog razumnog pitanja: šta li bi sve tamo imao Milan Radoičić, kad ovako obespravljen ima vilu od dva miliona evra...