10.10.2024, 12:58

Čija je zadnja reč, obično je važnije od toga čija je prva...

I opozicija koja je predložila odgovarajući zakon i vlast koja se protivi njegovom izglasavanju, znale su kakav će biti kraj skupštinske rasprava. Glasanjem čiji je ishod predvidiv, uz maltene „statističku grešku“! Neki glas manje od 86. za zakon zbog odsutnih opozicionara, ili neki više zbog prisutnih iz vlasti koji su se oglušili o partijsku disciplinu... Tako da rasprava opozicionarima praktično služi samo da uradi ono što inače ne može a voli: plasira svoje poglede, građanima ispred televizora. Ne samo na ponašanje vlasti prema Rio Tintu, nego uopšte! Tome ili da se dođe do reči, služio je i dobar deo brige za nežno zdravlje poslovnika..

 

Vlast je to znala, i nije imala razloga da pomaže opoziciji. Došlo joj u glavu i da među njenim "sigurnim biračima" (a pogotovu među nesigurnima i neopredeljenima), ima onih kojima neće ubedljivo pa možda ni pristojno, delovati uobičajeno diskvalifikovanje opozicije. Zato je pribegla "finijim" i perfidnijim sredstvima, koja se slabije primećivala. Pogotovo kad "teška artiljerija" ispali granatu kalibra "ustaško đubre". I na koja se nije moglo reagovati, kao na "povredu poslovnika"...

 

Zato je sednica prvo trebala da počne pre podne a ne u 14. časova, kako je najavljeno. Verovatno da mnogi ne uključe TV, ili na njemu gledaju i slušaju nešto drugo a ne Danijelu Nestorović, ovlašćenog predlagača zakona. Onda se gnjavilo sa kvorumom, da se početak primakne popodnevnim satima. Tada je radno vreme uglavnom završeno, gledanost je veća, a oni koji su slušali Danijelu Nestorović normalno ponešto zaboravili. Novi gledaoci videli su usto i "dobronamernost" poslanika vladajućih stranaka, da "obezbede kvorum".

 

Konačno ono glavno: od onog što se vidi i čuje jednog dana, najviše se zapamti poslednje. I kroz njegovu prizmu gleda i sluša, nastavak sledećeg dana! Pa su tri dana sednice završavane izlaganjima ne samo tih poslanika, nego i ministara i predsednice Skupštine! Uz šarmantan osmeh potpredsednice koja je sednicu privela kraju drugog dana, uz otrovno: "Sada ćemo napraviti kraj, ovom performansu...".

 

Čangrizanje, sitnica..., nevažno u odnosu na sve što se čulo? Jeste, da nije obogaćivanje nedopustivog, koga je sasvim dovoljno. Ako se na njega ne reaguje, priprema je za dalje nedopustivo! Ko zna kakvo! Uostalom, šta najavljuje bušenje guma na kolima ovlašćenog predlagača zakona, u noći između utorka i srede?