18.10.2024, 10:15

Su čime će izaćꞌ pred cenjene gradonačelnike?

Vredi pomenuti predloge i naredbe gradonačelnika Beograda, i da nije Beograda, a jeste! Prefarbati vozila u vlasništvu grada u plavo, izbaciti latinicu sa naziva nove autobuske stanice i ulica, izmestiti Titov grob i Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu, podići spomenik Draži... Nije to lična stvar jednog Šapića, a ni jednog gradonačelnika. Stvar se tiče njegovih sugrađana, pa i građana Srbije. U pitanju je njen glavni grad, ne neka "provincija!". I navodi nekog kasnijeg gradonačelnika Beograda (i ponekog van Beograda, nije ni on mačji kašalj!), da sledi njegov primer...

 

Da nije toga i da već ne košta, moglo bi se reći da je samo "svojeglavo" (da izvini glava!) odlučiti jer si vlast, o onom o čemu opozicija (pa i koalicioni partner, SPS), ima drukčije mišljenje. Šta kad posle eventualne promene vlasti, dođe do drukčije odluke? Oslobađanja od njegove sujete, ili pokazivanja svoje? U prvom i boljem slučaju samo je tehnički i finansijski, a ne principijelni problem, postavljanje tabli sa novim imenima, dopisivanje latinice (što ne i arapskog pisma, mnogi bi pitali što ne i rusko), prefarbavanje vozila... Neka čak ostane spomenik Draži, pogotovu ako bi imao umetničku vrednost tako da stranci i dolazeće generacije i ne znaju kome je! Ali šta sa Titovim grobom i Grobnicom narodnih heroja? Da li ih opet prekopavati, radi vraćanja? Mnogo ozbiljnije od mogućeg tamburanje starog i legendarnog mosta...

 

Naravno da nije lako biti gradonačelnik Beograda, i čoveku koji nije sujetan ili nema potrebe da se dokazuje. Kako ili po čemu ostati zapamćen, a to se očekuje i na to ga podsećaju? U redu, neka je sporan i jedan Branko Pešić ili Bogdan Bogdanović, ali tu je nekoliko njih (recimo Vlada Ilić), koji nisu bili "crveni". A i te kako su zaslužni za Beograd (i šire), i pametnim odlukama i svojim parama! Ali političar koji se politikom zaista bavi radi opšteg dobra i kandiduje za državnika, niti se inati sa ranijima, niti želi da bude zapamćen kao neko "kome se moglo!". Ozbiljne odluke ne donosi bez socijalnog konsenzusa (bez prevoda pošto je društveni dogovor "momak na lošem glasu"), koji će im obezbediti sprovođenje i trajanje i kad on ne bude na vlasti. A ni među živima...

 

Obavezni učesnici su on odnosno današnja vlast koja može sutra biti opozicija, i današnja opozicija koja sutra može biti vlast! (Mudri Englezi "koji ništa nisu izmislili, samo su drugde izmišljeno usavršavali", pored kabineta odnosno vlade, uredno imaju "kabinet u senci"). I takođe obavezno, još neko, zavisno od materije o kojoj se radi, i njegove kompetentnosti i značaja...