17.12.2024, 07:56

Čuvajte se mnogih starijih, i kad brinu i kad vas hvale...

I sada se studentima govori da "gledaju svoja posla" odnosno pohađaju predavanja i vežbe, spremaju ispite... Da "politiku" prepuste onima "čiji je to posao". Lepo, odgovorno, brižno..., i pokvareno! Viši nivo od licemerno, pogotovu od naivno ili neobavešteno...

 

Objašnjenje oštre ocene nije samo što se, po ko zna koji put, dotični savetujući druge zaobilazno brane sebe... U pitanju je prećutno, ozbiljnije i trajno: da oni čiji je posao drukčiji od posla studenata, "gledaju" tako kako traže od studenata da gledaju svoj. Predano, savesno, odgovorno..., bilo da je "politika", bilo konstruisanje i rekonstruisanje, kontrolisanje i reagovanje! Čega nije bilo, naprotiv. Nije retkost čuti, i od ljudi čiji je posao konstruisanje i rekonstruisanje, kako se to što se u Novom Sadu desilo, jednostavno "trefilo!". Sticajem okolnosti, ako ne jer je tako hteo Bog, sudbina... "Dešava se i drugde", što rekli stari: "Desi se i u devojke dete...". Nekad i procedivši kroz zube, nije zgodno otvoreno (kao ni "Kradi, i pusti druge da kradu!"): "Pa, šta?".

 

Tačno je da se svašta dešava ili "trefljava", uz malo dopune! Ni za na prvi pogled najozbiljnije: "dete u devojke", nije bilo: "Pa šta". Bilo je mnogo, mnogo drukčije: "Rodilo se, valja ga ljuljati (gajiti)!". Ako se sazna čije je i on ne preuzme ljuljanje, nužno nije bilo baš "Skočiše seljaci, i uzeše usrane motke!", ali ne bi se dobro proveo... Ali motki i ko zna čega bi sigurno bilo, kad bi se "desilo" petnaest mrtvih i dvoje doživotno unesrećenih! I po plaćenima da reaguju, a daleko od toga da su "skočili" posle onog što se "desilo" u Novom Sadu.

 

Tako da nije čudno nego za pohvalu i podršku, ovo što čine studenti i učenici! I opet, dosađujući Bogu i narodu: postoje javne ili opšte stvari (prastaro res publica), koje nisu "nečiji posao!". Tako da studenti mogu da se "posvete učenju", i drugima povere brigu da im neka nadstrešnica ne padne na glavu. Ali i da im učenje omogući ono što drugde pa i ovde, ranije, obezbeđuje? Druga je stvar ali važna u vreme kukanja na odsustvo empatije, što je odluka "da se gledaju svoja posla", zapravo blag oblik shizofrenije, svesno izabrano osećanje izolacije...

 

Međutim, od pokvarenog nije daleko ni isticanje kako su "studenti jedina nada!". Pohvalom drugima prikriva se pokuda sebi: što se slabo izlazi i na odavanje pošte, a kamoli na protest. I nespremnost, ako zatreba, na nešto još ozbiljnije...