03.01.2025, 08:00

Ne valja "neprijatelj", ni kad ga sam smišljaš!

Predsednik je blagovremeno počeo da misli, o svom mestu u istoriji! Trećeg mandata nema, a menjati Ustav kako bi se isti obezbedio, "tuknulo" bi na socijalizam i Tita... Ne valja ni to što stvarno krupnih ostvarenja nema, ako to nije omogućavanje lažnoj državi da predajom ostataka države Srbije ako ne i formalnim priznanjem, postane stvarna Republika Kosovo. A pogotovu, što mu ni drugi mandat, možda neće teći do kraja. Ili će teći, o užasa, kako i treba da teče shodno Ustavu! I to zahvaljujući "deci", ne samo studentima nego i srednjoškolcima, koji mu ladno poručuju da ih ne zanimaju "nenadležni". Ni "razgovor" koji im nudi, s tim da on govori, a oni da ꞌvataju beleške. Dosta im je toga, na časovima...

 

I šta je smislio? Ništa novo, još više obraćanja, i još više obećanja. Srećom se setio da potraži rešenje u istoriji, može ona da bude učiteljica života. A u njoj ima jedan njemu i nama, dobro poznati Apis. Kao kapetan, poslao je u istoriju jednog kralja, a kao pukovnik osuđen je na smrt zbog navodne namere da to uradi sa još jednim. Slučajno su obojica imala isto ime kao Predsednik, Aleksandar... I onda se isprsio: nastaviće da sagoreva za dobrobit Srbije, ne plašeći se "nekog novog Apisa!". Štaviše, ako se i pojavi i uradi svoje, obezbediće mu mesto u istoriji...

 

Hrabro, i promišljeno.? Možda, ali u istoriji, onoj intelektualnoj, neki Frojd bi rekao da nije. Kao ni ono što bi mnogi pomislili: pametan poziv narodu da se mane traženja dlake u jajetu odnosno krivaca za ovo i ono, i posveti strepnji za svog Predsednika. Ne, to je takozvana omaška, slučajna i nekontrolisana izjava! Koja kao i san, otkriva ono što skriva od drugih i sebe samog. Paničnu želju da se ugura u istoriju, pa makar kao prvi kralj Aleksandar... Ako u budućnosti ne može da bude ono što je u sadašnjosti, u budućnosti ne mora ni da bude...

 

U ovoj omašci, Predsedniku se omaklo dosta toga. Ne mora baš razlikovanje istorije i "smetlišta istorije", dovoljno je nenamerno podsećanje nekog nečim nezadovoljnim u vojsci, da se seti istorije... I zajedljive opaske kako naši gardisti džabe drežde ispred Skupštine, pred početak svečanog zasedanja. Umesto da uđu unutra... Ili nečijeg predloga da treba ukinuti pukovnički čin, pošto pučeve uglavnom izvode pukovnici svesni da neće postati generali...