23.10.2014, 09:13

Naravno da u budžetu, nema para! Ovakvom...

Danima slušamo od ministra prosvete, da su protesti, najavljeni a sada i tekući štrajk prosvetara, uzaludni. Para u budžetu, nema! Pošto to stalno ponavlja sledi da se radi o očiglednoj istini, kojoj nema prigovora, ni dopune ili korekcije. Ako je tako, a tako zaista jeste, šta misliti o drugoj strani? Njenom ne samo moralnom i političkom, nego i intelektualnom „profilu“? Sme li se njoj uopšte poveravati tako odgovoran posao, kakav je obrazovanje pa i vaspitavanje dece i mladih? Kao i bilo koje budžetske grupacije koja bude izašla sa zahtevom za oslobađanje od planiranog smanjenja plata i penzija? Dok onu koja bi tražila povećanje, treba smatrati „s uma sišavšom“?

Para u budžetu naravno da nema, i ministar prosvete misli da je dalji razgovor izlišan. A posle te konstatacije tek može da počne, i malo je verovatno da to njegovi sagovornici ne pokušavaju. Da se tu ne gasi intelektualni i moralni profil ministra! Politički ili profil člana Vlade (čitamo da je i važniji od uloge i položaja ministra), nikako. Naprotiv, možda tek sada i vidimo šta ga je tako mladog i slabo poznatog u akademskoj javnosti, kvalifikovalo za tradicionalno uvažavanog ministra prosvete! Tradicionalno, ali kod nas već duže vreme ne, u korist sitnog karijeriste spremnog na ulogu žrtvenog jarca vladajuće partije ili koalicije. I dežurnog protivnika „sitne ribe“, kakvu predstavljaju učenici, studenti i profesori...    

Ministar prosvete i član Vlade, usto doktor nauka itd., naravno da zna šta je budžet. Zna i šta je rebalans budžeta, Vlada ga je baš danas (sreda) usvojila kako bi ga Skupština raspravljala i posle skupštinske priredbe za javnost u petak, usvojila. Naravno da zna i mnogo šta drugo. Na primer, šta je „crveno slovo“, odnosno svetinja u koju se ne sme dirati. Čudno je, samo, za doktora nauka i ministra prosvete, drugde a nekad i kod nas, da ne zna kako budžet nije „crveno slovo“! I da on, Verbić, kao to što je, ne treba (ne sme!) da misli kao partijski aparatčici, za koje je sve što „predloži“ partija odnosno njen šef, „crveno slovo!" Predlog samo formalno, zbog dosadne skupštinske procedure i tamo nekog Ustava...         

Mora li rebalans netaknutim ostaviti odnose između pojedinih stavki, odnosno korisnika budžetskih sredstava? Zar su dodatna sredstva partijama, opravdano remećenje tih odnosa? Hoće li konačno neko u Vladi, tražiti manje para za ogromne plate u nekim delovima javnog sektora, konstantnim gubitašima? Za bezbrojne „savetnike“, upravo u tim javnim preduzećima? Licemerje je najgore vrste, reći da će upravo u njima biti najviše onih čije će plate biti smanjene. Prosto ko pasulj: Ima se, može se! Hoće li se neko založiti za manja davanja crkvama, i tako oslobođenih poreza? Hoće li sam budžet rasti ne samo od zajmova, i prodatih javnih preduzeća? Hoće li konačno krenuti naplata poreza od preduzeća-gubitaša, ali sa odlično plaćenim „menadžmentom“? Njihove spiskove gledamo povremeno, i nikako retko! (I danas, u sredu!). Najzad ili tačnije najpre, dokle će prirodom svoje delatnosti istinski korisnici budžeta kakvi su makar osnovno školstvo, gimnazije i fakulteti fundamentalnih nauka (odakle im dodatni prihodi?), u njemu učestvovati sa više od doskorašnje i sadašnje mizerije? –Izvinjavamo se „kulturi“, svakako još nekom! Posebne vrste je svođenje zahteva prosvetara na jedan od više njih! (Tako je i u slučaju zahteva advokata, svakog ko izlazi sa zahtevima). Obavezno najteži za ispunjenje, i otuda najlakši za odbijanje! Para u budžetu, nema? Sve to da čini neko drugi (da ne kažemo baš ko) a ne ministar prosvete, da i razumemo. Ali gde ministar prosvete, i na čelu „resora“ koji počinje sa Dositejem? 

–A šta i ako ga ne razumemo? Ničeg novog, ako ne „pod suncem“, onda bar u našem odnosu prema prosveti (i kulturi). Kako je samo bio ne „vizionar“ nego realista (nažalost!), pisac ovih redova. Kad je poodavno jednom malo dužem tekstu povodom tadašnjeg štrajka prosvetara, u naslov stavio: „Doviđenja, u sledećem štrajku!“