04.03.2025, 11:57

Svaka sličnost je isključena...

Ako prihvatamo da je istorija učiteljica života, dobra je svaka prilika za sećanje na nešto što je zabeležila. Radi koristi za snalaženje u aktuelnom trenutku, a nekad i ispravljanja pogrešnog sećanja koje će onemogućiti kasnije korišćenje! I jedno i drugo imali smo nedavno, u Vučićevom izričitom izjednačavanju svoje situacije sa našim studentima, sa De Golovom i njegovim. Prećutno, izjednačavanju sebe sa De Golom. Pa da pogledamo...

 

U temperamentnom razgovoru sa De Golom, tada premijerom, ministar kulture Andre Malro, zastupajući sasvim drukčija shvatanja klasike i avangarde, pa time i kulturne politike, ustaje i nudi ostavku. Na to ustaje i De Gol, i nekadašnjem saborcu iz Pokreta otpora "pukovniku Andreu", mirno kaže: "Dragi Andre, Vi ste ministar kulture Republike Francuske! I moj ukus, jednog starog vojnika, ni najmanje Vas ne obavezuje...". Nije zgoreg podsetiti da ga je prethodno sam zamolio da se prihvati te dužnosti, znajući kakav mu je "ukus" kao književnika i javnog radnika...

 

U situaciji o kojoj se radi, pobunjeni studenti kojima je policija uredno plenila listić koji su s mukom štampali, mudro su zamolili Žan-Pol Sartra da ga potpisuju kao glavnog i odgovornog urednika i ovaj je to, normalno, prihvatio. Ministar policije, shvativši da je situacija prilično delikatna, zapitao je premijera kako bi bilo da Sartra "malo uhapsi". I ostao živ, čuvši: "Dragi Marselen, institucije se ne hapse! A Žan-Pol Sartr, jedna je institucija Republike Francuske...". Najzad, De Gol nije izgubio ni parlamentarne ni predsedničke izbore. Podneo je ostavku, pošto birači nisu prihvatili njegovu ideju o uvođenju značajne novosti u politički i ekonomski život Francuske. A njemu je Francuska, bila iznad svega. Pogotovu iznad sebe na vlasti, koji će njoj propisivati šta da misli...

 

Pored traganja za nečim sličnim kod našeg, nije loše setiti se još nečeg! U poslednjem slučaju sklonosti francuskih birača da procenjuju ponuđenu "političku opciju" kao takvu, bez obzira na to što dolazi od Predsednika Republike, i što se dotični zove De Gol. A pre nego što je to postao, kao i posle toga, čoveka na koga se odmah pomisli kad neko kaže ili napiše, "General!". Bez obzira na stotine i stotine aktivnih i penzionisanih francuskih generala...

 

Ili sklonosti britanskih birača, da za premijera posle rata izaberu novog čoveka, a ne iz rata više nego zaslužnog, Vinstona. Upravo zbog toga potencijalno opasnog za njihovu demokratiju, u kojoj svima treba pružiti šansu! Treba li reći da je i sličnost sa njihovim i našim odnosom prema institucijama, što na kraju znači prema mogućnosti za pojavu kulta ličnosti, takođe isključena?