22.03.2025, 08:36

Mir je sačuvan! I svi razlozi, zbog kojih se za mir strepi...

Preživesmo, i 15. mart! Bez žrtava u ljudstvu i materijalu očekivanih sa strahovanjem, neki i sa nadanjem. To nisu promenile ni posledice eventualnog "zvučnog topa", ili probe nekih novih "jerihonskih truba". (Po Starom zavetu, njihovi zvuci srušili su zidove opsednutog grada)! Većina je osetila olakšanje, normalno iz različitih razloga.

 

Da je, ako ne baš 16. mart nego, neki kasniji bio zaista očekivani "dan posle", bilo bi više od olakšanja. Opet normalno, iz različitih razloga. Ali nije bio, ne samo što su ostali neusaglašeni suprotni stavovi o ispunjenju poznatih studentskih, a kasnije srednjoškolskih i građanskih zahteva, nego se pojavio novi. Šta je poremetilo do tada mirni i samo po broju učesnika u odnosu na ranije, drukčiji studentski, srednjoškolski i građanski protest? Tako da samo srećom, nije bilo pregaženih! Ko je ili šta, za to "nadležan"? I što je najvažnije jer je najopasnije: da li mu se, ako je (ne)ko, to "omaklo", ili je prvi korak u eskalaciju?

 

Pošto "dana posle" nije bilo, nastavljamo gde smo stali! Jedni "Pumpaj!", drugi "Neće biti reprize Majdana!". Ostali će, praktično, samo "navijati" za jedne ili druge. Što ni slučajno nije "stvar ukusa", opredeljenja tipa za jedan od dva Mančestera, odnosno Real ili PSŽ! U pitanju je opredeljenje za povratak kakvog-takvog, ali ipak funkcionisanja. Sitnice: školskog sistema skoro u celini i niza mnogo čega ostalog, ili za čekanje da se jedna strana zamori i legne na rudu...

 

Bezobrazluk je blizak inicijatorima nekadašnjeg "dečjeg krstaškog rata", gledati kako se bliži gubitak godine tolikim studentima i srednjoškolcima! Nešto manji, ali daleko od malog, smanjivanje i inače malih plata "prosvetara". Za svaki slučaj podsećanje: u srednjim i osnovnim školama, ispod republičkog proseka. A po kvalifikaciji većine, iznad istog...
U tom smislu Dragan Đilas nije u pravu, tražeći od Vučića da ispuni bar jedno obećanje, i podnese ostavku. Vučić treba da ispunjava dužnosti koje ne zavise od njega (tipa studiranja za košarkaškog trenera ili pisanja priručnika za obračun sa "obojenim revolucijama"), nego od Ustava. Pogotovu ako stalno prisvaja još neke! I recimo, onako surovo dezavuiše nadležnog i prisutnog, ministra policije...

 

Pa ako je siguran da ima ubedljivu većinu među studentima i građanima, neka sprovede volju većine i obezbedi funkcionisanje sistema. A ako nije siguran, onda neka podnese ostavku! S tim da ga u drugom slučaju, većina na to "podseća" svojim aktivnostima, a ne samo "podržavanjem studenata", a opozicija pričama kako je "gotov, samo mu to još niko nije rekao".