20.11.2014, 10:12

Hoće li verbalno nasilje, ostati verbalno?

Neki kažu da se posle sitnijih nasilja, atentata na Milana Beka i napada na dekana Fakulteta političkih nauka, vraćaju „devedesete godine“. Drugi kažu da su bile stalno tu, pritajene pa ih nismo primećivali! Ima istine i kod jednih i drugih. Ali obraćanje pažnje ne treba da izazivaju samo pomenuti slučajevi, jer ni u „devedesetim“ nije bilo samo atentata odnosno „sačekuša“. Sa fizičkim  podruku je išlo verbalno nasilje, uzajamno se pomažući...

            Poslušajmo Šešelja! Posle izražavanja zadovoljstva zbog Đinđićevog ubistva (i ranije posvete knjige njegovom ubici!), došla je na mitingu u normalnom svetu takođe nezamisliva izjava: „Ona ustaška kurva, Marija Crnobori!“. Nije čak važno (inače više nego važno), da je ovo ogrešenje o prastaro: O mrtvima, ništa osim dobrog! (Šta očekivati o živima?)! Koje se ne očekuje ni od „prostog čoveka“, akamoli od doktora nauka i nekadašnjeg profesora Pravnog fakulteta. Đinđić nije bio besno pseto, nego legalni predsednik Vlade. Pre toga građanin jedne države za koga važe njeni zakoni, po kojima isključivo može biti i ubijen! Nije važno ni što je velika glumica skoro umrla, i što bi je teško ko 1947. pozvao da živi u Beogradu! Važnije je ko od njegovih slušalaca uopšte zna za Mariju Crnobori? Šta bi rekao, da ga neko pita? -To što je čuo, nije to rekao bilo ko nego Vojvoda! To što je haški sužanj, govorenje čini još uverljivijim...

Šta je na to rekla hrvatska ministarka spoljnih poslova a šta hrvatski predsednik, njihova je stvar i stvar njihove zemlje. Pustimo druge i beli svet, i bez ovoga o nama misle šta misle! Mislimo na sebe, Šešeljeve reči stvar su njegove odnosno naše zemlje. Ali građanska odgovornost i hrabrost ne stanuju ovde, ili se svode na bezopasno piskaranje na društvenim mrežama. A kako vidimo posle neljudske izjave na račun Marije Crnobori, nema ni toga! Naša stvar su i naši mediji. O kvalifikovanju Marije Crnobori, sutradan a ni u ponedeljak, ni slova u izveštajima sa radikalskog mitinga u Politici i BLIC-u! (Svaka čast RTS-u). „Kurir“ je nešto ranije s pravom skandalizovan izjavom Jelene Karleuše na račun Šešeljeve bolesti, ali ne i njegovom na račun Đinđićevog ubistva. „Naše novine“, u ponedeljak, pišu samo kako je patrijarh Kiril na liturgiji fizički „zbližio“ Šešelja i Tomislava Nikolića, a BLIC o njihovom „spajanju“ liturgijom. Jedna pikanterija pored ostalih kojima pune stranice, da se skup koji je ovo dočekao aplauzima, grad u kome je skup bio i država u kome je grad, ne predstave svetu u lošem svetlu! Samo se „Danas“, u ponedeljak preko Basare, načelno bavi „Šešeljom i nama“. Srećom prenosi i traženje „Inicijative mladih za ljudska prava“, da se govori o zločinima koje Haški tribunal stavlja na teret lideru radikala.

Šešelj će ostati u Batajnici, Zemunu i Beogradu, a njegovi odlaze širom Srbije. U njima će biti klonovi bez njegove sposobnosti za verbalno, ali itekako sposobni za fizičko nasilje! Jako ozbiljno, tim pre što ga mnogo „običnog sveta“, uzima ozbiljno. Šta ako je „okrpio“, Đinđića i Mariju Crnobori? I tako su mrtvi, bolje njih nego nekog živog, pogotovu mene... Kao na daći, gde se jedući i pijući ko na svadbi, niko ne seća pokojnika. Čim je umro on iz našeg kruga, ispunjena je naša kvota umiranja... U slučaju Marije, moguće je neobraćanje pažnje i što je u pitanju „žensko“, pa još glumica. Neosporno i Hrvatica (Jugosloveni dele sudbinu Jugoslavije!), a na račun njene nacije u ovom krugu ne može se reći dovoljno lošeg. „Kurva“ je tu, kao šlag na tortu... Ima i uticajnog sveta, koji za njega „ima razumevanja“. Mediji, mahom orijentisani na senzacije, pridaju mu ogromnu pažnju. Podgrevajući iluziju pristalica da su sledeći opasnu veličinu i snagu, i sami veliki, opasni i snažni!

            Govorenje o takođe pokojnom Đinđiću da je „izdajnik“, još je opasnije! Setimo se koliko je emotivnog ali i preskriptivnog (preporučivačkog), u reči „izdajnik“! Nazvati nekog izdajnikom, prećutni je ali jasan poziv na likvidiranje dotičnog. Ako je već likvidiran, onda svih koji su s njim u nekakvoj vezi, cilj opravdava sredstvo! Da li oni koji ga slušaju, uopšte razmišljaju o tome ko je nadležan, ovlašćen, kompetentan.., da određuje ko je izdajnik i saradnik izdajnika? Javno saopštava, i poziva na njegovo kažnjavanje? Samim tim što to čini lider jedne vanparlamentarne stranke, isto pravo daje i liderima drugih takvih stranaka! A pošto svi, jer ih ima poprilično, to ne mogu činiti (kuda bi to vodilo?), ostaje da to može činiti samo on. Jer traži veću Srbiju, od ostalih koji takođe traže veću?!

Šta Šešelj govori a osobito piše, nije toliko važno. Uvek i svuda ima ljudi koji pate od manije veličine, umišljaju da su nacionalne ili univerzalne mesije, nešto treće iz arsenala medicinske terminologije. Pogotovu što je pun agresivnosti koja se pravilno raspodeljuje na unutra i spolja, i kome je potreba za samoodržanjem na javnoj sceni jača od potrebe za biološkim samoodržanjem. (U tom smislu treba gledati i na njegovu „spremnost na žrtvu“). Važnije je gde i kome govori, odgovornost za javno izrečeno podrazumeva odgovornost za mogući odgovor. Možemo li biti sigurni da će se oni kojima je govorio zadovoljiti verbalnim odgovorom, samo prepričavanjem? Da neće posegnuti za njima bližim i razumljivijim, neverbalnim? Preduslovi fašizma, ekonomski, politički i socijalni, i bez vođe su itekako prisutni. A u utorak „Naše novine“ saopštavaju da „Srbijom maršira 2.000 nacista“!

            Davno je nešto rečeno na račun sejanja vetra, posle čega dolazi žetva bure... Ovakvo uzurpiranje više nego krupnog prava podrazumeva uzurpiranje niza sitnijih prava, odlučivanje o svemu i svačemu izvan institucija. (Zasad ne odlučuje o umetnosti, a kad će ne znamo). Čemu skupštinska većina, nadležna za biranje i smenjivanje premijera? Čemu uopšte skupština, čemu izbori? Čemu predsednik Republike, ako će lider vanparlamentarne stranke određivati ko može biti odlikovan? (Izjavu o Mariji Crnobori, dao je zbog odlikovanja koje je dobila od predsednika Nikolića). Pošto institucije, tužilaštvo i sud, očigledno ne misle kao on i njegovi, ostaje da njihov posao obavljaju on i njegovi. Zasad protiv „izdajnika“, a sutra će videti šta i ko je na redu. Ako ovo nije prisustvo staljinističkog „čoveka posebnog kova“, teško je reći šta je. Pod uslovom da izbegavamo termin fašista... U Hagu je optužen za „verbalni delikt“, za ono što je govorio? Tačno, ali da li će njegovi (pogledajte ih na slikama sa mitinga!), kao i devedestih godina, izgovoreno shvatiti samo kao ispoljavanje slobode govora? Kad skloni nasilju dobiju pravo na nasilje ukazivanjem na „izdajnika“ od strane autoriteta, shvatiće ga i kao dužnost. Autoriteta koji je za njih viši od vlasti, i potvrđenog pozivom na svečani prijem u Patrijaršiji. Nakon obe izjave!

Ne zaboravimo ni da umesto tog ozloglašenog delikta, postoji zabrana govora mržnje i pozivanja na odgovarajuće aktivnosti! Famozna „komandna odgovornost“, ne odnosi se samo na one kojima se efektivno komanduje. Već i na stvaranje i nadziranje efektivnih komandanata...