Ministar Aleksandar Vulin (foto: Đorđe Đoković)
01.12.2014, 18:08
Sposoban ne lovi jednu muvu...
Čitamo i slušamo da je Vulinovo ministarstvo suspendovalo konkurs za raspodelu 1,8 miliona evra nevladinim organizacijama, i odgovarajuća sredstva prebacilo u novoosnovani fond za lečenje dece van Srbije.
Genijalno, ukoliko se radi o njegovoj ideji i dostojno ministra za mnogo šta (rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), doskora specijalistu za Kosovo a stalno za promovisanje i odbranu lika i dela svog šefa! Obezbeđuje se preko potreban novac za lečenje dece, čemu zaista „niko normalan“ ne može prigovoriti! Naprotiv, ako ovo ne vodi popularizaciji Vlade i njega kao ministra, teško da išta voditi. A istovremeno eliminiše neprijatnog partnera vladi i njenim organizacijama! Ili ga bar čini nepopularnim, jer će ga finansirati neko inostranstvo, a „svi znamo“ kakve ono namere ima prema nama...
Ne valja samo što neosporno visok cilj, uvek ne opravdava svako sredstvo za ostvarenje. Nekada je u stanju i da sam cilj načini spornim, što je upravo ovde slučaj. Nije sporno da su „pare otišle na bolje mesto, biće više mogućnosti da nekom švrćanu damo šanse za bolji život“(Vulin). Sporno je da li su na to mesto, otišle prave pare! A isto tako i čak pre toga, zašto na to mesto neke pare nisu išle ranije, stalno? Zašto „neki švrćani“ nisu imali šanse ni za život, akamoli bolji? Zašto je država, dosad, mirno gledala te pare na gorem mestu, i što pažljivo ne pregleda da ih nema još na takvim mestima?
Da li neka nevladina organizacija ispunjava kriterijume konkursa ili uopšte postoji u trenutku kada je raspisan, uopšte treba ili ne treba da postoji ili da li treba da je finansira država, druga je stvar. Zato i postoji konkurs koji sprovodi ministarstvo, tu je i Državna revizorska institucija, koja će „reći da li je bilo zloupotreba u davanju NVO i na konkursu“. Sa ovakvim rezonom, na primer, zbog nekoliko (mnogo!) loših firmi, mogli bi ukinuti sve firme! Ili šta raditi ne sa lošim nego nepotrebnim savetnicima, koliko je takvih među preko 11.000? Da su nepotrebni zna se, i bez te Institucije! Koliko bi se para dobilo njihovim otpuštanjem, ili oslobodilo za pomenuti fond? Plus dobijenim smanjivanjem plata u javnim preduzećima?
Šta se ministrovom odlukom menja a šta ne menja, a šta od toga treba i ne treba? Šta se još izbacuje iz korita, pored prljave vode? Razmislimo o samom nazivu: „nevladine organizacije“! Njihovim gašenjem, nužnim ako nemaju finansijera, ostaju samo –„vladine organizacije“. Da su dovoljne ne bi ih svuda a ne samo kod nas, „dopunjavale“ nevladine!