09.12.2014, 11:53

Ne „I EU i Rusija!“, nego „Ili u EU, ili ne u EU!“

Iznenađeni smo Nikolićevim priznanjem da mu je sa nadležnog mesta rečeno da pre ulaska u EU ipak moramo priznati Republiku Kosovo? Pošto Vučić nikad nije rekao da je to i njemu rečeno, a nije rekla ni ministarka Joksimović posle Nikolića da su njoj rekli, očekujemo ozbiljnu krizu u vrhu vlasti? S pravom ozbiljnu krizu, ali ne u vrhu vlasti. Nego u svesti naših ljudi, a kriza svesti vrlo je ozbiljna! Srećom, tu je valjan razlog za smirivanje ozbiljnog uznemirenja, kriza svesti kod nas je stanje redovno. Uopšte je ne osećamo...

Samo onaj kod koga je ta kriza već medicinske prirode (teško stanje iz koga nema izlaza), shvata da rečeno Nikoliću nije rečeno „nadležnima“, Vučiću i ministarki za evropske integracije! Normalno i Dačiću, ipak je ministar inostranih poslova! Štaviše, a što bi im, kao i Nikoliću, to uopšte bilo rečeno? Rečeno je onima koji su ranije bili na njihovim mestima, garantovano i onima još ranijim... A nikome to i nije trebalo govoriti, svako ko je hteo mogao se upoznati sa prirodom EU! Jednostavno, u njoj ne može biti teritorijalnih sporova i nepriznavanja, u kojima ona treba da arbitrira. Čuli su i njeni faktori za „mangupe u našim redovima“, sposobnim ako ne da nas upropaste onda bar da nam zagorčavaju život! Nijedna buduća članica takođe ne može imati takve probleme sa državom koja nije članica, iz istog razloga. Srbija ih očigledno ima sa Kosovom, i zamislimo EU koja bi morala da se deli zbog toga što neke njene članice priznaju Kosovo, a neke ne! Ako nam je za utehu, ni ono neće postati član, dok ne sredi svoje odnose sa Srbijom...

Isto je sa stalno pominjanim, otvorenim ili prikrivenim „pritiskom“ na Srbiju, da „uvede sankcije Rusiji“. Opet pritiska nema, naši odgovorni znaju o čemu se radi, poznate su im i mudre instrukcije Knjaza Miloša našim prvim diplomatama. Pritisaka ima samo u glavama onih koji misle da umesto članstva Srbije u EU, istog kao u slučaju ostalih država članica, treba da postoji „asimetrična federacija“. Između EU na jednoj i Srbije na drugoj strani, tako da svaka strana normalno vodi svoju spoljnu politiku! Uzevši u obzir da takve federacije nema ni između EU i Nemačke kao najmoćnije, ostaje samo da se pitamo kuda može odvesti pomenuti pritisak u glavama , odnosno kriza svesti... 

Oba puta, i u vezi Kosova i Rusije, EU to ne ponavlja i ne naglašava. Nema potrebe, što rekli naši stari: „Nije u vodenici!“, gde se objektivno slabo čuje. A nije joj ni Srbija u članstvu toliko potrebna, koliko je članstvo potrebno Srbiji! Ako hoćeš, dobro jest, ako nećeš-i ne moraš! Ponuđen, ko počašćen! Ima i razumevanja za naše frustracije zbog Kosova, i emocija za Rusiju. Tačnije, za nepostojanje dovoljno autoritativne vlasti, koja nema razloga za našu omiljenu političku filozofiju: „Hoću, ali pazi tako da ostanem nevina!“. Tu je i činjenica da je ulazak u EU na dugom štapu, ima vremena do trenutka kada ćemo morati da priznamo Kosovo, odnosno prihvatimo spoljnu politiku EU kao svoju. Ali do tada mora biti saradnje sa Kosovom i neometanja njegovog učlanjivanja u međunarodne organizacije, sada Međunarodni olimpijski komitet. Odnosno „usklađivanja“ politike prema Rusiji, sa politikom EU... 

Ako je tako, što nam se to otvoreno ne kaže? Nama, odnosno meni, tebi, njemu.., svima nama? Naizgled, normalno i razumno pitanje! Vraga! Sve je to rečeno onima kojima treba reći. Predsednicima, premijerima, ministrima, šefovima delegacija. Poznato je i medijima, dokumenti i funkcionisanje EU nisu nikakva tajna. Ja, ti, on.., u njih ne spadamo, ali itekako spadamo u one kojima su nabrojani trebali to da kažu, odnosno da prenesu. Što to nisu učinili, što na obično podsećanje sa Zapada na uslov koji je na redu kukaju da je „novi zahtev“, njihova je stvar. Mada bi itekako trebalo da je i naša, pogotovu što i nju i sve što je „za domaću upotrebu“, stalno pokušavamo koristiti i za „stranu“!

Otuda ovoliko pisanje, o frci oko Nikolićeve izjave, temi koja to ne zaslužuje. Čovek radi svoj posao kako zna i ume, i kako se to čini u okruženju iz koga dolazi i u kome je. Ako mu izvan tog okruženja ne budu zamerali, i kad bude pisao memoare verovaće da je radio na najbolji mogući način.