Mionički izbori 2015. (foto: Đorđe Đoković)
Mionički izbori 2015. (foto: Đorđe Đoković)
17.01.2015, 13:25

Političar i posle izbora radi kao da su izbori sutra!

č: | fb:

Mnogi su uspavani i pre neprospavane novogodišnje noći i posle nje, mnogi se opustili zbog praznika. Neki bi rekli i da je kod nas to stanje redovno... Ništa strašno, ima ko da bude budan, koga ništa ne može iznenaditi. Razume se da je to, pre svega, narodna vlast. Nije dozvolila da nameravano izručenje Kapetana Dragana hrvatskom navodnom narodnom pravosuđu, prođe nezapaženo! Ministar pravde uputio je energično pismo australijskom kolegi tražeći da se Kep ne izručuje, odnosno izruči Srbiji. Jakako! Nije taj kolega naš advokat, pa da se s njim nateže mesecima...

„Srbija spasava Kepa od hrvatskog zatvora“, jedan je od krupnih naslova u jednom listu. Ako nismo ubeđeni da samo nama tako pametna stvar može pasti na pamet ili ako je samo naša vlada tako brižna za naše ljude i kad za njih nije nadležna jer nisu državljani Srbije, videćemo da je ovo poziv drugim državama da rade isto. Pravo koje neko sam daje sebi, daje ga i drugima! Ovim Hrvati i Albanci dobijaju pravo da traže suđenje svojima pred svojim sudovima, ako su optuženi za zločine nad građanima Srbije ili u Srbiji. Reći da to pravo nemaju, ne oslanja se ni na šta ozbiljnije od „..jer nisu Srbi!“. Reći da mi tražimo da Kep odgovara pred našim sudom kao što Ameri traže (uspešno) da njihovi građani odgovaraju pred američkim, oslanja se na slepilo pred očiglednim razlikama između Amera i Srba. Ne zbog boje kože, jezika, veroispovesti i slično, nego zbog uloge, položaja i moći. Naša je a ne njihova poslovica, „Ne može šut, s rogatim!“. Normalno nam se ne sviđa današnji „pax amerikana“ (američki mir, stanje u svetu po volji Amerike). Ali u školi smo učili ne samo o davnašnjem pax romana, nego i o mnogo kasnijoj Rusiji kao žandarmu Evrope. I baš skorašnjem „detantu“, SAD i SSSR-a.

Kapetan Dragan nije okrivljen za nešto urađeno (ili propušteno, komandna odgovornost i to podrazumeva) na tlu Srbije, nego Hrvatske. A nije ni građanin Srbije, nego Australije. Ni stvarno ni mesno, naši sudovi nisu nadležni. Čime pravdati presedan koji se traži? Ministar navodi strah od reakcije srpske zajednice u Australiji, kao i uznemirivanje javnosti u Srbiji! Garantovano uverljivo za Srbe u Srbiji, manje u Australiji. Ali je i poziv na reakciju hrvatske zajednice u Australiji (brojniju od srpske), i uznemiravanje javnosti u Hrvatskoj... Poziv je i vladi Australije da ne radi ono radi čega postoji, gleda interes Australije i vaga koje joj je uznemiravanje manje neugodno. Pa i da ne poštuje vlastito i međunarodno pravo... Pravdanje je i tvrdnja da „postupak koji bi se protiv Vasiljkovića sproveo u Hrvatskoj posle izručenja, ne bi bio potkrepljen dokazima“. Ništa sitnije, i na račun države koja je članica Evropske zajednice! Od koje očekujemo ne samo da nam ne pravi smetnje oko našeg učlanjenja, nego i da nam u tome pomogne... „Srbija je spremna da mu sudi po najvišim pravnim standardima“? Kako njih i hrvatske, shvata srbijanski ministar pravde! Kako su shvaćeni u svetu, nije važno. Kao ni što u Srbiji sudstvo ne radi četiri meseca...       

Ako ministar baš hoće da se skoro svakim postupkom bavi popularizacijom svoje stranke i Vlade, u redu. Ali ne na štetu naroda i države! Neka povlači odgovarajuće poteze i o njima uredno obaveštava javnost. Onu koja iskreno misli da su Srbi ako ne baš narod najstariji ili „izabrani narod“ (čuli su da je to „narod Izrailjev“), onda bar merilo stvari koje jesu i onih koje nisu. Ali neka ne piše ministru druge države! Ako ga neki „zlonamerni“ strani novinari budu pitali o čemu se radi, neće biti problema. Uvek je na raspolaganju ono: „Pogrešno su me preveli!“, „Pogrešno su me protumačili!“. Može čak i malo oštrije: „Zlonamerno su preneli i protumačili moje reči!“. Ako ministar ne zna šta je za unutrašnju a šta za spoljašnju politiku, i to ministar pravde a ne.., ne bi trebao biti ministar! Ono što je, ne bi trebao biti ni onaj što ga je postavio... Ko od takvih poteza, ima koristi? –Onaj ko ih povlači, raste mu popularnost! S pravom, pokazuje brigu za našeg čoveka... A hoće li taj naš čovek imati koristi? Teško... Hoće li je imati Srbija, njen narod i država, hoće li njoj rasti popularnost u svetu? Još teže... Hoće li koristi imati građani Srbije? Neke psihičke imaće, ali bi bilo korisnije da je uradio nešto čime bi prestala ne obustava rada advokata, nego obustava rada sudstva. U Srbiji funkcionisala „sitnica“, zvana treća grana vlasti      

Slične je prirode Vučićevo inaćenje sa Majom Kocijančić i Majklom Devenportom. Sudeći po tonu i tome koliko je puta rekao „ja“, ispada da je povređen Aleksandar Vučić. Ne premijer vlade Srbije! A treba da bude ljutnja čitave Srbije, mada ubedljiva većina Srbije nema pojma o čemu se radi... I šta bi, na kraju? –Otvori nam dušu, skide kamen sa srca: žrtvovaće se, ipak mora da sarađuje sa Devenportom. A mi mislili da neće! Sad se samo nadajmo da Devenport i Kocijančićeva od njega neće tražiti da odstupi, što je spreman da učini. Naravno, u našem interesu. A ako do toga dođe, sprečimo ga! Opet u našem interesu...

Ne stoji ono: „Nema od toga ništa, ali morate priznati da lepo zvuči!“. I nije tačno, kako bi se pomislilo posle svega rečenog, da „Od toga, nema ništa!“. Nema onog što se želi javno: uticaja na australijsko ministarstvo, EU. Ali ima na ono što se želi potuljeno: uticaja na naše javno mnjenje, birače. Ili nema tamo gde je zvanično upućeno, ali ima tamo gde mu je prava adresa. Kod nas! Odlična stvar i što dolazi posle velike pobede vladajuće partije, u Mionici i Lučanima. Vlast ne spava na lovorikama, ne praznuje novu godinu i priprema se za božićno slavlje, nego radi li radi! Zato ovo pisanje nije guranje nosa u posla ministarska, vladina, „beogradska“. Neke navike se u celoj zemlji formiraju po ugledu na ponašanje čelnih ljudi u centru. Bilo bi lepo kada bi se odsustvo razmišljanja o neželjenim posledicama željenog, ograničilo na Beograd, vladu i ministra pravde...

Blogovi