19.01.2015, 17:23

Bogojavljenje je pravi dan za sećanje na Božićnu poslanicu!

Šta se ono kaže, za keru koja laje?                             

Kakvom se samo brzinom smenjuju krupni potezi naših vlasti, tako da ih se već posle nekoliko dana, niko ne seća! Da li zbog velikog broja, ili zbog malog značaja svake ponaosob? Tako je i sa Predsednikovim potezima, koji brinući za nas posla i svoju Božićnu poslanicu!

Počujmo taj biser državništva! „Želim vam da u Boga verujete kao što verujete u sebe!“. Ovo bi bila katastrofa za Boga, da nije Bog svih ljudi a ne samo Srba! Koliko je danas Srba, koji veruju u sebe? Čak i u predsednika, a premijera pogotovu, veruje se mnogo više... Zaboravlja da itekako ima i onih koji ne veruju u Boga, i da je glasno i jasno ponavljao kako želi biti predsednik svih građana Srbije! Gola fraza, proklamacija kojom se želi „zaseniti prostota“, ubrati neki propagandni poen: jer na to je obavezan po Ustavu... Odricanje od predsednikovanja svojom partijom iste je vrste, kao i dalja intimna veza s njom. (Hajd′ i malo pohvale: nikad je nije krio. A i što bi, niko mu ne bi verovao?). Počujmo nastavak: „Jer ako ne verujete u sebe, ni Bog vam ne može pomoći“? Nije li ovo sumnja u „sitnice“, zvane Božja svemoć i dobrota? Kraj je retorički ukras, inače besmislica: „a ako ne verujete u Boga, ni sebi ne možete pomoći“. Ilustracije radi, kako njemu koji toliko veruje, Bog ne pomaže da izađe na kraj sa napadima na koje se stalno žali? Bog a ne sud, kojim preti kritičarima? Kako je Tito uspeo da sebi pomogne, kako ateista Mesić u Hrvatskoj izgura dva mandata? Kako agnostik Josipović ubedljivo pobedi na prethodnim izborima, a i na ovim bi sigurno pobedio da ga ne omete neuspešna vlada? Mada on na nju, po Ustavu, nema mnogo uticaja?

Ima stvari koje svaki predsednik Republike mora znati, i ako je na toj funkciji slučajno ili sticajem okolnosti nepovoljnih po njegovog protivkandidata! Uostalom, čemu savetnici? Čemu i njegova zdrava, narodna pamet? Mora znati da je Republika sekularna, što znači da je ispovedanje i neispovedanje religije privatna stvar građana. Uključujući i građanina-Predsednika! A zatim, da su za propagiranje vere do koje mu je kao građaninu jako stalo, nadležni neki drugi... Ponovimo i njemu drago: da je Predsednik svim građanima. Ali ne samo svima koji su vernici „tradicionalnih religija“, nego i onima koji to nisu. Ako to nije i agnosticima i ateistima ili nije Predsednik svih, ili ovi nisu u Srbiji! Ili ga Ustav koji ne pravi razliku između građana po pitanju verovanja-neverovanja, ne obavezuje? Ovo poslednje nije nevažno, tamo gde postoji vladavina prava, ovo je državni udar!      

Zna sve to jedan master a ne samo Predsednik, pogotovu znaju doktori oko njega. Ali svi znaju i za neprijatnu obavezu svake vlasti: da svakodnevno legitimira (opravdava) svoje postojanje! Zašto je ona vlast, i zašto želi da i dalje bude vlast? A čime da on, kao jedan od najistaknutijih predstavnika vlasti  legitimira vlast? Trebao bi hteo bi rezultatima, što predstavlja moderni, takozvani racionalni oblik legitimiranja. (Valjda mu je na to skrenuo pažnju Vučić, navodni poštovalac što znači i poznavalac, Maksa Vebera. Posebno poznatog i po ovoj problematici). Ali kako, čime: brojem preduzeća prodatih strancima, brojem i iznosom zajmova, uhapšenim pa puštenim, štrajkovima i obustavama rada, svetlom budućnošću..? Ostaju još dva načina, ne toliko moderna ali opstaju i u ovom modernom dobu. Jedan Predsedniku teško ide, a i političko mu čedo omiljeno, taj način čuva za sebe. To je harizmatski: širenje fame o vladavini onog koji zna šta radi, sve vidi i sve zna, koga majka više ne rađa... Drugi, u izvornom obliku, apsolutno ne ide. To je tradicionalni: vlada onaj kome je i ćaća vladao, od oca je ostanulo sinu! Uz zakeranja (ukazivanja na sitnice tipa magarećih ušiju i konjskog nokta: niti mu je otac faktički vladao, niti ima države kojom je vladao proklamativno), tako bi svoju vladavinu mogao legitimirati Aleksandar Karađorđević. Pod uslovom da je započne, na čemu ne radi ni građanin Tomislav Nikolić. A Predsednik Republike, ne bi ni smeo!      

On lično a ne (i njegova) vladajuća partija, ne može se legitimirati ni radom na onom što mu je ustavna obaveza! Koliko štiti teritorijalni integritet države kojoj je na čelu, kad javno priča kako bi voleo da je ona u sastavu druge države? (Jedna od ruskih gubernija)? Opet tamo gde vlada zakon, reklo bi se: ovo je veleizdaja! A koliko štiti zakonitost kad na opravdane prigovore da su mu sinovi bespravno gradili, ponavlja ono što svakodnevno slušamo od sitnih i običnih: „Nisu samo oni..!“.           

Međutim, postoji i legitimiranje koje je još dalje od racionalnog, ali i mi smo podalje od racionalnog... Formula kojom su naši legitimni kraljevi (zanemarivši da nisu to uvek postajali legitimnim putem) počinjali svoja obraćanja narodu, dobro je poznata i jasna. „Mi (taj i taj), po milosti Božjoj i volji narodnoj...!“. Opet zanemarivši sitnicu na račun drugog dela (kada su pučisti pitali narod?), mnogo, mnogo dobra stvar! Bog se ne oglašava ni slaganjem ni neslaganjem, njegovi zastupnici na Zemlji uglavnom se slažu da vlastodržac vlada po milosti Božjoj. („Jer nema vlasti, a da nije od Boga! ...Molite se za one na vlasti!“). A sila nema običaj da moli Boga, setimo se kako je Kodža Miloš mimo kanona oženio protu-udovca... Sa Božjim zastupnicima u Srbiji predsednik Nikolić je ulepo, posle ovakve poruke tako će biti još više. 

Prema tome, ako svi (većina) poslušaju njegovu poslanicu, prihvatiće da je Predsednik po milosti Božjoj! Volja narodna se podrazumeva, lokalni izbori potvrđuju i pojačavaju ishod predsedničkih i poslaničkih. Ko drukčije kaže kleveće i laže, i Božju (i našu) osetiće pest! Dosadni, skupi i nepotrebni izbori, za predsednika Republike i za Skupštinu, mogu i da dalje da bidnu. Kad je Evropi i svetu toliko do njih stalo, a mi nećemo mimo Evrope i sveta! Ali se iz aviona vidi kakav treba da bude njihov ishod... U protivnom bilo bi to i protiv Božje volje, ali i ranije se to činilo! Teško da je Predsednik pomiren sa neuspehom na sledećim izborima pa želi da po nečem ostane upamćen, pre će biti da želi i neuobičajenim obezbediti uspeh. Posle najavljene platforme o Kosovu i ove Božićne poslanice, izašao je sa idejom da se Predsednik bira u Skupštini. Mnogo pametnije, reklo bi se, njegova bivša partija lako bi ga izabrala. A možda i nije pametnije, pitanje je da li bi htela? Za svaki slučaj, treba računati na neku prećutnu Patrijarhovu poslanicu biračima. A Amfilohijevu izričitu... Razume se da Nikolić nije jedini koji koristi ovaj način legitimiranja. Početkom višestranačja bilo je skoro nemoguće naći kandidata za bilo kakvu funkciju, koji nije na sav glas pričao kako slavi i šta slavi. A sada je teško naći onog ko od porodičnog slavljenja Božića, ne pravi javnu stvar! Razlog više da Predsednik posegne za ovom... 

Tako je to, ili i tako je to! Nikako (samo) kako bi Prerdsednik hteo da ga predstavi. Uostalom, kako vrli hrišćanin stoji sa ničim sitnijim od dve Božje zapovesti: „Ne svedoči krivo!“, i „Ne laži!“? Ima uverljivih sumnji da nije uverljivo dokazao kako ne svedoči krivo o svojoj školskoj spremi, ili baš da ne laže o njoj...