15.04.2015, 17:14

Što priliči volu, ne priliči Jupiteru...

Mada je kod nas važnije ko je rekao nego šta je rekao, „ko“ treba da misli šta će reći! Papir i elektronika pamte sve, pamti i priličan broj ljudi. Usto se gluposti bolje pamte od mudrosti, da nije tako bili bismo mnogo mudriji. Dobro se pamti i ono što se protivi zdravom ljudskom razumu. I baš zbog tog „ko“, takvo se ne očekuje! „Neko i nešto“, treba i da daje primer... Pogledajmo nekoliko evidentnih ogrešenja o zdrav razum, iz usta ljudi iz naše vlade i njene partije, tokom rasprava o „Beogradu na vodi“! 

Reći da biti protiv „Beograda na vodi“ znači biti za postojeće udžerice i zarđale železničke koloseke, znači tvrditi da nije moguće nešto treće. Ili da je zamena moguća samo u obliku koji je ponuđen, a koji se „ne sviđa“ samo laicima nego i Akademiji arhitekata Srbije! Mnogi krupni projekti, čijim je ostvarenjem nastalo mnogo šta cenjeno (recimo Ajfelov toranj u Parizu), nailazili su na brojna i oštra nerazumevanja, ili neslaganja? Apsolutno tačno! Ali obrnuto ne važi: sve što je nailazilo na neslaganja, nije se kasnije pokazalo ispravnim... Ili treba misliti da ukoliko je više neslaganja sa nečim, utoliko je ono ispravnije?

„Ovo nije prvi leks specijalis“, ponavljalo se u Skupštini i kasnije van nje. S pravom! Ali ni ako su svi raniji takvi zakoni bili valjani, ne znači da valjan mora biti i ovaj... Šta tek ako neki od tih ranijih nije bio valjan, što se brzopleto čak i tvrdilo? Ispada da treba nastaviti sa greškama, ponavljati ih zato što su se ponavljale? Takođe ponavljano u skupštinskoj debati: „I vi ste isto radili!“, u nekim slučajevima takođe je tačno. Ali to nije opravdanje onome ko se prosto ubi, tvrdeći da je „nešto drugo“!

Kod isticanja „sprege sa bivšim režimom“, pre svega treba da bude određena „sprega“. Je li to obična „veza“, ili neke posebne i problematične prirode? Jedno je rođačka ili prijateljska, odnosno kolegijalna sprega, drugo je poslovna a osobito para-poslovna (ona „mutna“), a treće je politička. Ova poslednja posebno je „zanimljiva“, jer može ali i ne mora biti „mutna“. Jasno je da ljudi iz partija koje su u tom režimu bile na vlasti a i sada su u tim partijama, imaju „sprege sa bivšim režimom“. Pa šta s tim, bar dok se ne odredi „sprega“ i ne kaže koji je njen oblik za inkriminisanje, za krivično ili prekršajno, makar moralno gonjenje?

Pogledajmo slučaj Borislava Stefanovića: u „bivšem režimu“ bavio se onim čime se i u ovom režimu neko bavi, i na način kome se ništa ne prigovara! Ali najvažnije je ono što se naziva zamenom teze: odgovori na pitanja koja se vlasti postavljaju, izbegavaju se insistiranjem na toj „sprezi“. Možemo čak prihvatiti da ona i jeste za krivično gonjenje, ali to bi bio posao tužilaštva a ne poslanika i ministara. Možemo čak prihvatiti da bude i posao poslanika i ministara, posle ili nezavisno od odgovora na pitanje koje je postavljeno njima, i o njihovom radu!

„Ako neko dolazi ovde i ulaže toliki novac ja ne vidim razlog zašto da ne izađemo u susret i ne prihvatimo takav zakon“? Ukoliko uloži više, utoliko je i više razloga da mu se izađe u susret?! Ni poreklo novca (u principu), ni razlog za ulaganje, nisu za razmatranje! To što je sada poreklo novca valjano, ne znači da o poreklu novca u principu ne treba pitati... Rentabilnost projekta, ukoliko je uopšte izvesna, takođe nije dokaz njegove opravdanosti. „Ekonomska rentabilnost je važna, ali nikad nije odlučujuća u oblikovanju lepih i ugodnih gradova. Lako se može dokazati da bi garaža umesto Narodnog muzeja na Trgu republike bila ekonomski isplativija!“ (Miodrag Zec). Visoki troškovi konkursa koga nije bilo, ne pravdaju što ga nije bilo. Ne samo urbanističke, arhitektonske, estetske.., nego i ekonomske štete, mogu biti neuporedivo veće od tih troškova.

Ako je traženje objašnjenja ili ukazivanje na nejasnoće a osobito nelogičnosti, ozbiljan pokušaj „rušenja Vlade“, ta Vlada ne zaslužuje da bude srušena. Nije zaslužila da nastane! Napad na pojedinca koji je član Vlade, pokušaj je rušenja Vlade? Moguće! A sigurno jeste ako je on Vlada, ako u Vladi nema nikog drukčijeg od njega, ili u njoj niko ne radi ništa drugo do to što radi on. Samo tada, čemu uopšte drugi, pored njega? Šta tek kad tog pojedinca namerava da smeni Premijer, nije li najava njegove smene, takođe napad na Vladu? Ne zaboravimo da posle smena ili iznuđenih ostavki, obavezno slede izjave da je Vlada jača nego ranije!

Možda je projekt o kome se toliko priča, i dobar! Ali loše ili nelogično pričanje o njemu, nesvesno i nenamerno ga može činiti lošim i nelogičnim... A odsustvo reagovanja na tolike i takve nelogičnosti, sigurno nije znak onog što uglavnom mislimo o ljudima uopšte pa i nama samima, da su razumna bića! Najgore je što se tada, sasvim razumno, mogu očekivati nerazumnosti u praksi...