25.06.2015, 12:19

Novine žive jedan dan, ali ponešto u njima mnogo duže...

Izjave poznatih ličnosti, takve ličnosti, ako su ozbiljne, i obavezuju! Ne samo što se za razliku od izjava nepoznatih i malo poznatih prenose, nego što imaju odjeka. Pogotovu ako ih prenosi neko poznat, a svaki medij, baš zato što je medij (i što je za one koji ga prate često i jedini), itekako je poznat. Svako ko govori odgovoran je ne samo za ono što govorio, nego i za ono što potom sledeći njega, govore oni kojima je govorio. Pa i kojima nije, ali ih je svojim govorenjem ponukao da i sami nešto kažu. Bilo o tome što je rekao, bilo o čemu je rekao. U tom smislu pažnje je vredna činjenica (ko misli da nije činjenica neka otvara novine par dana kasnije), da ono što govore neke vrlo poznate ličnosti, nije predmet daljeg govorenja. I to ličnosti koje su mnogima nesumnjivi autoriteti za sve i svašta, nikako samo za ono za šta jesu autoriteti! Što je još važnije, koje su i uzor mladima, „značajni drugi“ na koje se ugledaju, tako da bi i oni želeli da budu kao dotični. Upravo zbog toga, nije u redu ako na njihove problematične izjave nema reakcije!

Takav je slučaj sa problematičnim izjavama „krupnih imena“ iz Crkve, što nije neobično s obzirom na njen raniji i sadašnji status. Nije ni alarmantan, teško da mnogo mladih, kad odraste, želi da bude vladika... Na takve izjave krupnih imena iz politike i ne vredi reagovati, smenjuju se kao na pokretnoj traci, i slabo ko ih sluša. Politika je pogotovu kod mladih omražena, njeni ljudi retko su im uzori i ideali... Ali reakcije, i to vrlo opravdane, nema ni na račun vrlo problematičnih izjava krupnih imena iz sveta sporta, estrade, „industrije slobodnog vremena“. A nepotrebno je pitati šta ta imena znače dobrom delu mladih! Starije po tom pitanju možemo otpisati, s tim što valja podsetiti da tim imenima često namenjuju i visoke državne funkcije. A da njihovim uspesima kompenzuju vlastite i neuspehe države, ne vidi samo ko to ne želi videti.

Pogledajmo šta je posle „istorijske utakmice“ sa Danskom i istorijskog poraza, za iste rekao Aleksandar Kolarov! Ne samo jedan od reprezentativaca, nego i jedan od najstarijih i najuglednijih, najzaslužnijih, usto prvotimac Mančester Sitija. Rekao je, siguran da izriče očiglednu istinu: „Bolji smo od Danaca, ali to nismo potvrdili!“. Tako je prošla i u javnosti, a sada je dodatno potvrđena. Mladi su očigledno bolji od Brazilaca, to su i potvrdili, tako da je jedan izostanak potvrde sasvim moguć! A pitanja je koliko volite! Odakle znamo, da smo bolji? Kolarov i njemu bliski rekli bi: „Zna se!“, što znači da ne znamo samo mi. To znaju svi! Ali isto pitanje opet se postavlja. Uz dodatno: otkud znamo da to znaju (misle), svi? FIFA pravi neke rang-liste, na njima smo daleko ispod Danske. Ne znači li to da one za nas ne važe? Tabela naše kvalifikacione grupe takođe Kolarovu ne daje za pravo. Treba li i nju ignorisati? Njen sadašnji oblik on očigledno ignoriše, a samo teorijski je moguće da mu njen konačni oblik, da za pravo. Razume se, kako se mimo nje Srbija može plasirati, u završne borbe? S druge strane, čemu uopšte takmičenje, što se igrala ta utakmica? Ako se „zna“ da smo bolji, zašto to uopšte dokazivati? I kako uopšte dokazivati, ako utakmica i njen rezultat, ne predstavljaju dokaz? Šta ako i „druga strana“, razume se ne Danska nego neko ovako prepotentan, za sebe tvrdi da je bolji od nas? Kako proveriti ko je zaista bolji, bez utakmice i rezultata? Neka Kolarov (i slični), tako govori tamo gde stalno igra. Pa će videti kakve će biti reakcije! Ako ih uopšte bude, jer teško da će ovakva izjava stići u javnost...

Ne zaboravimo nešto, važnije od jedne izjave fudbalera koji je i njom i igrom pokazao da je ispod uzrasta kalendarski znatno mlađih reprezentativaca. Izjava je tipična za većinski deo naših ljudi, i nikako samo za naše mesto u fudbalu! Setimo se stalnih priča o „nama“ neuporedivim sa ostalima, u dobru i u zlu. Nema veze u čemu, važno je da smo neuporedivi! Otuda se ona ovako lako  „primila“, ili prošla bez komentara. Ali ona i učvršćuje pomenuto većinsko uverenje. Koje odavno postoji, mada ne bi trebalo ni da nastane akamoli da postoji.