03.09.2015, 13:20

Pustimo “propagiranje lažnih vrednosti“, ima od toga važnijeg!

Medijima se prigovara s pravom i bez prava, uglavnom na račun toga šta prave s nama ili od nas. Retko kome pada na pamet ono što je neko rekao poodavno, ali ni slučajno ne spada u genijalne misli: a šta mi radimo sa medijima? Zašto ih pratimo? U slučaju novina, zašto ih kupujemo? Zna se, da bi u njima našli potvrdu onog što „znamo“, ili „mislimo“. A i kad im prigovaramo, osobito novinama, to je na račun „žute štampe“, odnosno tabloidizacije“. Seksa, tračeva, svađa poznatih... Normalno, sinje golotinje! Zanemarivanja trajnih i istinskih vrednosti, i propagiranja privremenih i lažnih. Ali šta sa stalnim zaglupljivanjem, koje sve to i omogućuje? Počev sa odsustvom uvažavanja istine?

Pogledajmo dva slučaja! Svevideći i svemogući Premijer, po običaju munjevito reagovao na moguću mućku prilikom izvlačenja lotoa, i obeća „kratak put do zatvora“. Kao što je obećavao obračun sa tajkunima i uopšte, moćnicima. Mada je ne tako davno izjavio kako je nemoćan pred „Crvenom zvezdom“ i „Partizanom“! U normalnoj zemlji, posle takve izjave sledio bi nastavak: „I zato podnosim ostavku!“. Kod nas, opšte oduševljenje, dalji rast rejtinga... U drugom slučaju, pogledajmo naslov: „Srbiji kazna zbog nereda, Hrvatskoj nagrada“ (Politika, 25.jul), i podnaslove u tekstu! Nije sporan samo prvi deo naslova, Srbija (fudbalski savez Srbije, što i nije Srbija), i jeste kažnjena zbog nereda. Za zdrav ljudski razum, elementarnu logiku.., drugi deo itekako je sporan. Kakva je to „nagrada“ u vidu oduzetog boda, dve utakmice na svom terenu bez publike, i plaćanja 100.000 evra? Uostalom, u tekstu (ali on se često ne čita ili čita pod uticajem stava stečenog čitanjem naslova), lepo stoji „Ova kazna je dosta blaga...“! To što „Hrvatska kaznu Uefa-e (opet „kazna“, R.M.) zapravo neće ni osetiti, jer će zadržati prvo mesto u H grupi sa 13 bodova, jednim više od Italije, a tri više od Norveške“, stvar je njenih dosadašnjih uspeha. Ni Srbija gubitak tri boda ne bi osetila, da je imala uspehe!

U redu je i deo podnaslova: „Srbija je drastično kažnjena oduzimanjem tri boda na utakmici sa Albanijom, a glavni razlog je ponavljanje incidenta“. Ono što mu prethodi nije: „Posle ove odluke čini se da je još veća nepravda naneta našoj reprezentaciji“. Incidenti nisu iste vrste! U Splitu se fudbal mogao igrati, štaviše, sporna „svastika“ brzo bi bila izgažena do neprepoznavanja. (Samo njeno gaženje mnogo bi značilo, njene ljubitelje bi izbezumilo!). Josip Šimunić je poznati incident napravio posle utakmice. U Beogradu se fudbal nije mogao igrati, ne bar po propisima, jer su navijači upali na teren i napali gostujuće fudbalere. Uključujući onog koji je to isto učinio u Italiji, zbog čega ni ta utakmica nije nastavljena.

Ko je „drastično kažnjen“ a ko je samo „kažnjen“, stvar je procene na koju svako ima pravo. S tim što je merodavna samo ocena suda, ovde Disciplinske komisije Uefa-e. Treba li podsećati da za svako kažnjivo delo sudu na raspolaganju stoji ono: „...od, do...“. I diskreciono pravo da kaznu smesti unutar toga okvira. Sa „nepravdom“, stvari stoje drukčije. Nju, baš kao i „pravdu“, svako procenjuje shodno svom shvatanju. Do iznemoglosti skloni smo podsećanju da po zidovima i dalje stoji: „Pravda za Uroša!“. Punoletnog građanina koji je na utakmici pokušao „samo“ da zapaljenu baklju gurne u usta policajcu, i zato bio kažnjen. A sud ne priča o pravdi. Može se reći i da je ne primenjuje. Primenjuje važeći zakon! I za njega svako može pričati šta god hoće, ali ostaje prastaro: „Dura lex, sed lex!“. Strog zakon, ali zakon. Možete prvu reč prevesti i sa „glup“ (ne može „nepravedan“), ništa se ne menja...