14.10.2015, 09:43

Služi li naciji, sve što se zove nacionalnim?

Posle Beograda na vodi, Premijer je obećao „Despotov grad“. Sada i „nacionalni fudbalski stadion“. U međuvremenu, po ko zna koji put, definitivno sređivanje metalurškog kombinata u Smederevu...

Što baš sad, posle takmičarski nevažne pobede protiv Albanije, izađe sa idejom izgradnje novog fudbalskog stadiona, usto „nacionalnog“? Što ne posle kraja kvalifikacija, odnosno utakmice sa Portugalom? Baš zato što nije imala takmičarskog značaja pobeda se morala dodatno slaviti, a u sledećoj se nije nazirala pobeda? Na čemu je tu akcenat, na fudbalskom, nacionalnom, ili partijskom? Kakav to fudbalski interes, traži novi fudbalski stadion? Pa i postojeći, Zvezdin ili Partizanov, može da ispuni (ne da napuni), samo neki koncert! Pogledajmo koliko je gledalaca bilo posle par dana, na utakmici sa Portugalom! Uostalom, zašto država ne otkupi jedan od ta dva, sanira ga i sredi? Neuporedivo je jeftinije... Biće „nacionalni“ a ne Zvezdin, odnosno Partizanov (pogotovu ne tamo neke daleke „JNA“), i to će reprezentativcima biti dodatni stimulans? Kad se hoće ili kad si bolji, pobeđuje se i u Elbasanu. Što će na „nacionalnom stadionu“, po svemu sudeći igrati i poneko od žitelja Srbije, nije važno.

A da li je ideja uopšte došla iznenada i samo da pojača toliko nedostajuća slavljenja? Da s njom nema veze to što je posle silnih priča o pohvalama našoj Vladi, došao zahtev da Kosovu preda Gazivode? Neposredno pre, da to učini sa Brezovicom? Da povrh svega, Premijer nije shvatio da „država“ dosad skoro ništa nije gradila? I da postoji mnogo sumnji da će i ono što neće graditi sama („Beograd na vodi“), do određenog dana biti završeno?

Nema veze, sondaže javnog mnjenja pokazuju da mu rejting nimalo ne pada. Što bi? Šta će njemu elaboracije ideja, dokazi..? Kad on kaže, mora da je tako! I treba mu dati ne sledeći, nego ko zna koliko mandata, da ispuni dosadašnja obećanja... Na svakodnevno kukanje zbog „bele kuge“ i nebrige za decu i omladinu, bolnice u raspadanju.., svi su navikli. A stalno se obećava da će biti bolje, upravo je obećana i lova od „Telekoma“! Šta i ako od obećanog, ne bude ništa? Opet ništa! On je predložio, ali drugi ga nisu podržali. Baš kao što je odgovorno zatražio hapšenje i procesuiranje Miškovića, Kosmajca.., ali neodgovorni su to sabotirali.

Nepodnošljiva lakoća obećavanja, ne bi postojala bez onih kojima trebaju obećanja. Kad nema ispunjenja, dobra su i ona! Nema nigde, al morate priznati da lepo zvuči... Zato su „dokoni“ i „samo zanovetaju“, oni koji pričaju kako nije važno samo šta se gradi, nego i šta se ne gradi upravo zbog toga što se gradi. Da to što se gradi zaista „treba“, ali koliko u odnosu na drugo koje takođe treba? Razlikuju prioritetno (hitno), i primarno (bitno)! Potrebe opstanka i potrebe rasta, nužne i luksuzne... Kao i kome je nešto potrebno! Zamaraju i kvare slavlje, pitanjem koliko bi obdaništa i dečjih jaslica, moglo da se izgradi umesto tog stadiona. Da bi on koštao upravo onoliko koliko je država dobila smanjenjem penzija. „Visoka filozofija“, koja nam ništa ne treba i van slavljeničke atmosfere, podsećanje je da bi problem zbrinjavanja dece predškolskog uzrasta bio (za dugo vreme), rešen. I da se na njemu, više ne bi moglo „raditi“! A jedan je od specijaliteta „mudrih vlasti“: radiće na „problemu“ do kraja mandata, i obećaće rad i u drugom. Umesto da, potrebno i moguće, „urade“!

Ponovimo bitno: sondaže kažu da Premijeru rejting nimalo ne pada. Nužno, pomenuta zanovetala (sondaže se time ne bave), stalno pričaju da ne pada ni politička i opšta kultura naroda, budući da je na nivou onog epsilona koji teži nuli. Ovde i za ovdašnji narod, neki Domanović je napisao „Vođu“! A za novi stadion i ono što će se odvijati na njemu, stari Rimljani bi ponovili ono što su na osnovu mnogo saznanja, saželi u tri reči: „Hleba i igara!“.