22.10.2015, 08:49

Možda Kosovo i nije izgubljeno, ali sa institucijama je mrka kapa

Kod nas je svaka prilika dobra za dalje srozavanje solidno srozanih institucija! A na tome najviše rade oni koji nikako ne bi trebalo, jer su i sami iz nekih institucija... Kako se samo predsednik Republike, jedan ministar u Vladi i jedan odbor u Skupštini, odnose prema predsedniku SANU! Tražeći njegovu smenu, zbog iznošenja „ličnog stava“.

Bez obzira na to šta mislimo o Nikoliću i Vulinu, njihove reči nisu njihove nego predsednika i ministra! Što oni toga nisu svesni bilo bi njihova stvar, da nisu upravo to što su! Mišljenje nekih vanparlamentarnih stranaka i poznatih pojedinaca, njihov je „lični stav“. I ostaće samo to. Čemu uopšte „mišljenje Akademije“, koje se traži i Akademiji zamera što ga nema, ako može biti samo kao mišljenje predsednika Republike, jednog ministra, jednog skupštinskog odbora, ljudi iz stranaka i van njih?

Akademik Kostić zna za šta je stručnjak, a za šta nije. Zna i da je na čelu Akademije nauka i umetnosti, i da ne postoji ni nauka ni umetnost čiji je predmet obrađivanje i nuđenje političkih odluka. One se donose glasanjem i u političkim telima. U naučnim i umetničkim, glasanja nema! Nekadašnji predsednik Akademije, Dušan Kanazir je izneo, a ne stavio na glasanje, lični stav da Kosovo i Metohiju treba podeliti. Kasnije Akademija nije glasala ni o Memorandumu. On nije bio njen nego (nezavršen) dokument nekolicine akademika, tako da oni kojima se on i sve što je usledilo ne sviđa, nisu u pravu što ga prebacuju Akademiji... U nauci i umetnosti nema ni „istine“ pre istraživanja i provere, nečeg „samo jednog“. A radi obezbeđivanja najtemeljnijeg istraživanja mora se diskutovati o svim gledištima što znači “dopuštanje i gledišta koja su nam, na prvi pogled, i najodvratnija”. Ako je politika odlučila da Kosovo „nikad i ni po koju cenu neće biti priznato“, ako je propitivanje takve odluke „izdaja“, ako se ćuti o činjenici da bi Srbiji pripalo mnogo više predlogom o podeli Kosmeta nego budućom „zajednicom srpskih opština“, kakva je svrha pitati Akademiju nauka i umetnosti? Uostalom, koga je pitao za mišljenje onaj koji se zaista pita u navodno sekularnoj Srbiji? -Patrijarha i vladike, ne Kostića i akademike! Šta onda Kostićevo mišljenje i može biti, ako ne „lični stav“?

Zato Kostić i naglašava da iznosi lični stav, stav građanina. Taj građanin jeste i akademik, pa šta? I ostali koji iznose svoj stav još su nešto, a ne samo građani. A znaju li ovi kojima ne pada na pamet da s njim polemišu nego odmah traže njegovu smenu, za šta su sami stručni i nadležni? Izgleda za „patriotizam“, pred kojim svi pa i nauka i umetnost, treba da skinu kapu i stanu mirno. Mada ga je zbog hiperprodukcije patriota odavno pojela inflacija. Izgleda su stručni i za navodno pokojnu moralno-političku podobnost, misleći da  je Kostić akademikom i predsednikom Akademije, prethodno profesorom Medicinskog fakulteta, postao zbog zauzimanja ispravnih stavova po političkim pitanjima. I to po kriterijumima tadašnjih predsednika Republike i ministara, o kojima govore sve najgore!

Nema spora da u njoj ima akademika koji ne misle kao akademik Kostić. Nikolić, Vulin i ostali, rado će reći da je upravo njihovo mišljenje-mišljenje Akademije. Mogu pokušati (možda i uspeti) da nekog od takvih učine njenim Predsednikom, ali to ipak neće biti mišljenje Akademije. Ona o tome neće glasati, a ako nekim čudom i bude, tamo gde se zna šta je Akademija neće važiti za Akademiju. Biće ono što nije bila ni u socijalizmu: ispostava vlasti. (Oko Kanazira je bilo manje galame, i bez traženja smene). Kako izgleda, to se i želi! Zato bi Kostić verovatno prošao bez prigovora da je govorio na rođendanu Srpske napredne stranke, pošto njen lider nema običaj da skreće pažnju gostima šta će reći. Ne zaboravimo, tu je Kusturica napravio diplomatski skandal. Pa šta, radi se o „ličnom stavu“! Pita li neko je li stav dekana Pravnog fakulteta o Vučiću kao najuspešnijem studentu Pravnog fakulteta, lični ili stav Pravnog fakulteta?

Elementarna pristojnost, i da nije u pitanju to što je Kostić, nalagala je osvrtanje na bar jednu Kostićevu rečenicu. Taj građanin koji iznosi lični stav, nije slučajno i akademik i predsednik Akademije. Ili je mnogo manje slučajno, nego što je Vulin ministar! Sviđalo se Nikoliću i Vulinu ili ne, teže je postati akademik, a pogotovu predsednik Akademije, nego ministar pa i predsednik Republike! Nikolić i nije izabran za predsednika, nego Tadić nije reizabran... Ali tog osvrtanja, akamoli osporavanja, nema! Ne samo što Kostića nije lako osporavati, nego bi se time upustilo u raspravu sa Kostićem. Ali raspravlja se sa sebi ravnim, nikako onim ko je ispod! A to jeste, čim se od drugih traži da ga smene... Politička elita ne želi još neku elitu pored sebe, u ovom slučaju intelektualnu. Želi ujedinjenu elitu koja je smrt demokratije, pošto je ujedinjena „popuštanjem“ jedne. Napuštanjem svoje prirode i društvene uloge! Dominantnost ljudi iz jedne elite, nespojiva je sa dominantnim demokratskim uverenjem u jednakost svih ljudi, kao bića. Prividna je „ravnopravnost“ nauke i umetnosti na jednoj i politike na drugoj strani zajedničkim učešćem u bavljenju teškim stanjem. Prva strana može pričati do mile volje, odluke će se donositi glasanjem na drugoj strani. Ali će i priče druge strane imati istu težinu kao priče prve, baš zato što se u prvoj ne odlučuje većinom glasova! Svuda ili uvek, pa i po pitanju obrazovanja za bavljenje naukom i umetnošću...

U iole normalnom svetu i rezonovanju i nema insistiranja na ravnopravnosti. Normalno bi važilo i obrnuto: akademik Kostić bi, kao bilo koji građanin, mogao pitati da li Nikolić i Vulin mogu i dalje biti to što su! I samo zbog Nikolićevog najsvežijeg: rekao pa porekao kako je u slučaju priznanja Kosova u Srbiji moguć građanski rat! Nije „pogrešno interpretiran“ (uobičajeno „vađenje“ u svetu), nego „nije rekao“! Kao da je rekao samo Dragici, kao da ne postoje snimci i stenogrami! Da li bi to prihvatili Nikolić i Vulin, čak i ako bi akademik opet (zna šta je red!), kazao da je to „lični stav“? Teško, velika je težina reči jednog akademika. Čak i kod nas i kad akademik nije popularni književnik... 

Kostić i Kosovo tako su još jedna prilika za političko iskorišćavanje nauke i umetnosti. Još uvek visoki ugled Akademije, treba da bude opravdanje odluka koje ona nije ni donosila ni predlagala. Čak ni njeni članovi javno u svoje ime! Premijerovo „spuštanje lopte“ i molba Kostiću da ipak dođe na sastanak u Predsedništvo, malo šta menja. Više pokazuje ko se u politici pita o svemu, pa i ostavljanju Kostića na svom mestu ili smeni! Treba li reći da je ovo urušavanje još jedne institucije, one predsednika Republike?