09.12.2015, 15:27

Posledica će biti smenjena. A uzrok?

Konačno, posle niza zahteva iz organizovane opozicije i neorganizovanih pojedinaca iz javnosti, pa i pretnji i nagoveštaja iz vlasti, doživesmo da jednom ministru, koji to ne treba da bude, vidimo leđa! Veliki uspeh onih koji su to tražili, krupan korak ka putu u društvo odgovornih? Kako se uzme!

Dobro bi bilo da ministar odlazi, kako biva u društvu odgovornih i zrelih, jer je za odlaženje. Uz kratko i jasno obrazloženje, zašto odlazi. I tačka! Ovde to nije slučaj, Premijer koji je najavio odlazak, pritom je više govorio o „hajkama i harangama“ na njegove „ministre koji su bili izloženi besprizornim napadima, kada su bili krivi samo zato što su bili ministri u mojoj vladi ili kada su prosto napadani zato što neko mora za nešto da bude kriv“. Više je govorio i o onome što nisu radili oni koji su skočili da traže ministrov odlazak (ranije nisu dizali glas protiv nemoralnih postupaka a sada njemu drže moralne pridike) i ministru kao svom odanom prijatelju, nego o onom zbog čega više ne može biti ministar...

Čovek ne mora biti bivši briljantan student prava, da zna kako se na tužbu ne odgovara dovođenjem u pitanje moralnosti tužioca. Ko poznaje Sveto pismo zna da su se u njemu a ne u ovom svetu, uzdržali od gađanja kamenom (odnosno optuživanja), samo oni bez greha! I da ih je na to naveo Sin Božji, a ne trenutni premijer jedne od bezbrojnih država...  Gest koji je sam Premijer okvalifikovao kao nedopustiv i neodbranjiv, relativizovan je pa i minimalizovan, samim pominjanjem ostalih takvih gestova. „Jedan je od mnogih, šta sad od njega pravite dramu?“. Nesvesno ili svesno ignorisano je normalno pitanje: što je sam Premijer ukazao na te gestove, tek pošto je takav počinio njegov ministar? Uključujući onaj kada je odbijao svaku raspravu o njem,u ponavljajući: „Ne dam Gašića!“. Trpanje u isti koš pojedinačnih slučajeva jedne vrste, garantovano izjednačuje sve slučajeve. Pre utvrđivanja da su izjednačeni i po značaju...

Krupan korak bio bi i da je to uvod u pretresanje dosadašnjeg načina dolaska na visoku funkciju ministra odbrane. (Slučajno „malo višu“ od većine ostalih!). Teško, sudeći po onom što je Premijer svojevremeno govorio o referencama ili SIVI-ju kandidata za ministra. Ako se toga ne sećamo, tu je ono što sada kaže indirektno. Govoreći direktno zašto žali što će otići: „Jedan od mojih najbližih saradnika, moj najbolji prijatelj, neko ko brine o mom životu“. A tek: „Bata je radio deset puta bolje od onih koji ga kritikuju“. Jer niko od njih nije ni radio ono što je on radio: posao ministra odbrane!

Krupan korak bio bi i da je prekid sa privatizacijom ni slučajno privatnog! Opet, teško... Prema onome kome duguješ zahvalnost, duguješ i odgovornost. Gašić nije ni ponudio, akamoli podneo ostavku. Šta s tim i da je traži celokupna javnost? Nije ga ona postavila! Zadovoljio se, kao u slučaju transrodne majorice Helene, izvinjenjem. Ipak će otići ali ne na „smetlište istorije“, zahvaljujući odlasku koji traži onaj ko ga je postavio! I kasnije se na velika vrata vratiti u politiku. S pravom, dobro je poslužio velikom prijatelju da ubere još neki poen popularnosti... Ne dobijamo time što se ne kaže: „Država, to sam ja!“. Podrazumeva se i indirektno stalno ponavlja: „Država, to smo mi!“.

Na konferenciji za medije Premijera, Bratislav Gašić je ministar a Aleksandar Vučić je premijer. U neslužbenom prijateljskom ili porodičnom krugu, Gašić je „Bata“ a Vučić je „Aca“. Mogu da se ponašaju prirodno, šale, aludiraju na ovo i ono. U službenom krugu ili službenom istupanju kakvo je bilo i Gašićevo u Trsteniku, stvari stoje mnogo drukčije. Tako da ni dokaz nečijeg valjanog obavljanja posla nije ničija pa ni Premijerova tvrdnja, da je „Bata“ radio bolje od njega. Pogotovu ako Premijer ponavlja kako radi maltene dvadeset četiri sata dnevno! odgovarajuću novinarku, sve žene kako s pravom kaže Premijer, nije uvredio ni Bratislav Gašić ni Bata, nego jedan od najviših državnih službenika.

Zato ni novinarka ni ostale žene, javnost, nemaju prava da mu oproste. Ni da ne budu uvređeni, više je govorio o sebi nego o njoj (njima)! Govorio je i o svojoj stranci i svojoj Vladi, ali i državi i njenoj Vladi. Svima nama! Zato Premijer nema pravo (mada ima moć) da govori tako kako govori. A mi nemamo pravo da preko toga ćuteći pređemo! Sam ministar, ovde je najmanje važan. Uopšte nije kriv što je postao ministar, a kad je na iznenađenje mnogih to postao, ne treba da iznenadi gest koji je počinio. I neće ostati velika praznina za njim, sudeći po njegovom referencama, lako mu je naći zamenu. Premijer svakako ima još prijatelja...