12.12.2015, 14:21

Čuvajući Gašića, čuvamo namensku industriju?

Posle tolikog i svakodnevno ponavljanog „Ja“ sa najvišeg mesta, nije čudno da ga njegovi mali, koji na „ja“ nemaju prava, iskoriste za svoje „Mi“. Ono što je njima u redu, u redu je po sebi, istinito njima apsolutna je istina, štetno njima štetno je svima. Koristan njima, usto blizak onom najvišim, koristan je svima. Bez obzira kako se odnosi prema drugima, i ma koliko bilo tih drugih! Da i ostali mogu činiti grupe i posedovati svoja „mi“, ne pada im na pamet.

Kruševačkim naprednjacima, Gašićevoj „bazi“, njegov skorašnji postupak nimalo ne smeta. To znači da ne smeta nikome, nije nikakva smetnja! Oni u ovoj situaciji i aferi ne vide ni „gaf“, „omašku“, akamoli „prostakluk“. Vide samo novinarku instruisanu da isprovocira Bratislava Gašića, i „tajkunsko-mafijaški lobi koji je platio nekoliko miliona evra da se on skloni s mesta ministra odbrane“. Ali on nije ministar odbrane, nije ni samo njihov „Bata“. On je „Bata od zanata“! Većina njih tu je gde je zahvaljujući njemu, ili uz njegovu saglasnost. Bez njega u Vladi, ko zna gde će biti!

Ali ima i ozbiljnijih i „odgovornijih“, od kruševačkih naprednjaka. Pogledajmo direktore namenskih preduzeća „Trajal“ iz Kruševca, „Milan Blagojević“ iz Lučana, i „Namenska“ iz Trstenika! Zna se čemu su namenjeni proizvodi „namenskih“ preduzeća, i da njihovi radnici nužno imaju malo drukčiji odnos prema mnogo čemu od radnika koji proizvode „nenamensko“. Stariji se sećaju i kako je američka policija štitila demonstrante protiv rata u Vijetnamu, od radnika u „namenskoj industriji“ (vojno-industrijskom kompleksu). Ipak, i ovde, bar direktori, treba da imaju neke obzire, znaju da treba „Zasvirati i za pojas zadenuti!“. I triput razmisle pre nego što počnu apelovati na Premijera „da preispita odluku o smeni ministra odbrane Bratislava Gašića, jer su, kako tvrde, zabrinuti za budućnost namenske proizvodnje.U otvorenom pismu premijeru piše da su tri preduzeća zabrinuta, i kako navode, zbog toga kako će se Gašićev odlazak odraziti na život zaposlenih i njihovih porodica, a samim tim i na Vojsku Srbije“ (Politika, 11. decembar).

I ovako kažu naprednjaci i direktori ne samo posle sveopšte pa i Vučićeve nedvosmislene osude, nego i Gašićeve nedvosmislene samoosude! Čak i odricanja od sebe dosadašnjeg, pošto  će se ubuduće posvetiti borbi za žene... Posebno direktori, među kojima, na našu sreću, nema direktora „Krušika“. Jadna im je budućnost, kad u vreme navodno opšte racionalizacije privređivanja, njegovog stavljanja isključivo na ekonomski opravdane noge i uključivanja u međunarodnu konkurenciju, ista zavisi isključivo od Gašića kao ministra! Da li pomenuti i Vojsku Srbije? Kako bi se Gašićev ostanak, posle onog što je učinio i o čemu je i sam pored Premijera rekao sve najgore, odrazio na Vojsku Srbije ali i na Srbiju, njen ugled u Evropi i svetu u koje hrli, za njih nije ni „nešto drugo“. Ono je ko zna koje, o njemu nemaju nikakvu predstavu! O ženama Srbije, oni i pomenuti naprednjaci, svi koji „imaju razumevanja“ za Gašića, predstavu imaju. U njoj je ženama, tradicionalno,  mesto u kuhinji ili na leđima. A danas zahvaljujući emancipaciji, i na kolenima.

Mudri filozof zna da je „Ja primarnije od ja mislim (osećam..)!“. Zna to i naš nepismeni i nepoznati: „Bog je prvo sebi bradu stvorio!“. Kad se čudimo, zaprepašćujemo, zgražavamo... nad nekim postupcima nekih (pod uslovom da to činimo iskreno), kao da to ili interesi vladaju ljudima i svetom, ne znamo. Ili znamo a pravimo se da ne znamo, želeći očuvanje lepe mada neverne slike o ljudima. Ne znaju samo dobri i naivni kao Nevena Madžarević (TV voditeljka), kad u istom broju „Politike“ ne kaže samo da je Redžep Arifi, policajac iz Preševa čija je fotografija sa sirijskim dečakom u naručju obišla svet, za nju ličnost godine. Nego se još pita: „Zar to što je uradio Arifi, ne bi učinio svako od nas?“. Ovakvi ljudi ne bi, sa njima je ovakav ljudski gest, zaista „vest“.