25.12.2015, 19:54

Iskustvo

Izbor Tihomira Oreškovića za mandatara buduće hrvatske vlade, nije izazvao samo iznenađenje, pa i sumnjičenja i prebacivanja. Još jednom je i to sa različitih strana, propraćeno na isti način: u pitanju je ličnost „bez političkog iskustva“. S tim što je to retko konstatacija, nego prigovor! Zbog tog „još jednom“ (ima toga i kod nas i na nivou države i opštine), i „prigovora“ (kod nekih diskvalifikacije!), ovim se vredi pozabaviti.

Izvan spora je značaj „iskustva“, ali postoje pozitivan i negativan značaj, kao što „ima iskustva i iskustva“. Oni koji budućem ili novopečenom političkom „faktoru“ prigovaraju da ga nema, nikad ne kažu šta je za njih „iskustvo“, i da li je svako poželjno. Ima i lopova sa iskustvom, itekako ga je imao i Džek Trbosek, „prevejan“ je isto što i iskusan... „Iskustvo“ je za njih ono njihovo, i u tom pogledu su ubedljivo „najiskusniji“. Pogledajmo oko nas, u državi i „lokalu“: najviše političkog iskustva imaju kolekcionari stranačkih knjižica. Ljudi koji su u politici bili i u socijalizmu, i u vreme Miloševića. Mnogi i za jedno i za drugo, pa i za ovo danas. Za čitanje „domaćih zadataka“ napisanih od strane drugih, glasanje kako im se kaže, za „progledanje“ i „preokretanje“, plivanje u svakoj vodi uključujući najmutniju. Političko iskustvo, pogotovu u lokalu, svodi se na sklapanje i rasturanje skupštinskih koalicija, i smenjivanje-postavljanje na čelna mesta u administraciji i javnim službama. Kako tada do „promena“, u koje se svi kunu?

Šta s tim što Orešković (svako sličan i bilo gde), nema političkog iskustva? On je izvršna vlast, a dotična samo izvršava odluke političke vlasti. (U „lokalu“ i nema zaista političkih odluka, donose se u „centru“).

Kao diplomirani hemičar i afirmisani stručnjak i menadžer, direktor za Evropu multinacionalne kompanije za generičke lekove Teva, bivši direktor Plive,  maksimalno racionalan.., i u dosadašnjem poslu radio je što treba da radi sada. Tražio najbolji put ka cilju koji nije birao, pošto mu je postavljen! Sećamo li se kako je u pozitivnom smislu mnogo pominjani Đinđić, govorio da i stranku treba voditi kao preduzeće? Sam Karamarko, više srećan što Milanović neće biti premijer nego ožalošćen što to neći biti ni sam, lepo kaže: „A šta znači to iskustvo u ovom trenutku, kada 100.000 ljudi odlazi iz Hrvatske?“. Druga stvar su takozvani limiti: kakve će biti odluke političke vlasti, i da li će Oreškovića koalicioni akteri i  saradnici koji su iz stranaka, iz svojih grupnih interesa pomagati ili ometati. Ali tako je kod svake vlade „stručnjaka“, i na opštinskom a ne samo državnom nivou.

Šta valjani kandidati takvih, još imaju osim „iskustva“? Postoje li još neke „reference“ pored iskustva, može li se još nešto naći u nečijem „sivi-ju“? Imaju li i kakve rezultate, pored onih tipa „održavanje uprkos svemu“ (uključujući kod nekih opozicionara stalne gubitke na izborima, kod većine šlepovanje uz veću stranku), odnosno materijalnih i ostalih privilegija? Pošto se pritom uopšte ne pominju politički pogledi ili pripadnost dotičnog, ispada da nisu ni najmanje važni. Baš kao što nisu ni kritičarima, sudeći po lakom menjanju stranaka i koalicija. Ako se zaista želi prekid sa dotadašnjom političkom praksom, mora se želeti i prekid sa dotadašnjim „političkim iskustvom“. U slučaju koji nam je povod: ako nova vlada zaista treba da bude nova, ne može slediti dve ranije. Orešković je tada „pravi čovek“, bez obzira što nema političkog iskustva. Ne ni lider Mosta! On jeste protiv oba ranija premijera, ali više je protiv njih i njihove politike nego što je za neku zaista novu...

Tražeći da svi koji postaju političkim akterima poseduju ono što oni poseduju, poštovaoci „političkog iskustva“ pokazuju želju da politiku rezervišu za sebe i svoje stranke, i eliminišu u startu sve popularnije „grupe građana“. A ako to nije moguće zbog „biologije“ (vlastite starosti), onda rezervišu za sebi slične. Koji će nastaviti njihovo „delo“, i zbog toga ih ne prozivati što je takvo kakvo je... Takvi, nesumnjivo „iskusni“ (kaže se i „premazani svim bojama“) najčešće prigovaraju zbog nedostatka iskustva. Zato na njih i njihovo „iskustvo“, zbog koga i jesmo tu gde smo, treba obraćati pažnju. I zalagati se za pružanje šanse i onima „bez političkog iskustva“, što znači (blag izraz) i bez političkih brljotina. A ne samo zbog poštovanja fer-pleja ili „omogućavanja i drugima da pokažu šta znaju“!