16.02.2016, 12:22

Sa „poštenjem“ treba biti pažljiv

U politici je kao i drugde, moguće postupati na dva načina. Uzajamno se ne isključuju! Jedan je reagovati na postupanje nekog drugog, slediti ga ili protiviti mu se, ali mu ipak dugovati „zahvalnost“. Drugi način je ići svojim putem, iznositi svoje. Razume se da ono ne može biti sasvim nezavisno od onog što „nude“ drugi, a posebno što su drugde i ranije nudili, ali ta veza je neuporedivo slabija nego u prvom slučaju. I ima više izgleda da privuče pažnju.

Pogledajmo u tom svetlu Deklaraciju o slobodnim i fer izborima u ovom gradu, Gradskog odbora Demokratske stranke. Skraćeno, „o poštenim izborima“. Pre svega, dobro je i novo što se Odbor pojavio sa nečim novim i ozbiljnijim od uobičajenih istupanja na konferencijama za medije. Ali je to i relativirao! Trenutkom: da nije već počela predizborna kampanja, konferencije bi i dalje predstavljale njegov jedini znak života. A posebno načinom: ničeg novog pod kapom nebeskom! Sloboda i fer ponašanje ne zaslužuju pominjanje tek pred izbore, i na izborima. Treba nešto reći o njima i u bližoj prošlosti i sadašnjosti, svuda... Odbor je samo indirektno, ali vidljivo, reagovao na postupanje drugih. Navodna novost, lupanje je na otvorena vrata: traženje je onog što obavezno i uglavnom načelno, traže svi. U normalnom svetu to i ne obezbeđuju učesnici na izborima, nego država...

Pomenuto reagovanje usto je ne baš pošteno traženje privilegije za sebe, karakteristično za jednu drugu stranku. Vladajuću u državi a ne „u lokalu“, ali ta stranka i tako „bolju budućnost“ svakog lokala vezuje za sebe. Odnosno svog lidera, koji joj ideologija, program i statut.

Demokratska stranka je u opoziciji, i njen poziv „svima“ na nešto zajedničko, praktično je poziv sapatnicima iz opozicije. Za koje važi što i za nju: grčevita borba da budu prepoznati, usto bez globalnog i lokalnog programa, i lidera... Nuditi im bilo šta „na potpis“ a pod svojim imenom umesto dogovora u tišini i zajedničke najave, prećutno je nuđenje sebe kao prepoznatljivijeg! Računica da ko ne potpiše nije za „poštene izbore“ i da na odluku građana neće uticati jedino snagom ideja i argumenata, takođe nije baš poštena. A ne samo naivna, kao i prećutna pretpostavka da su izbori bili pošteni dok ih je sama raspisivala. Time što poštenje nije tražila...

Borba protiv „pritisaka bilo koje vrste“, samim tim što je „bilo koje vrste“, samo je gola fraza. Uostalom, određene vrste se gone po službenoj dužnosti pred sudom, kao krivična dela! A što su poprilično stekle pravo građanstva krive su i demokrate, dok su bile na vlasti. Isto važi za „tretiranje sa uvažavanjem“, političkih protivnika. Kako li ga samo zamišljaju, ako ga uopšte zamišljaju? Izjednačavanje prava (prava za medije da slobodno izveštavaju) i mogućnosti da to čine, prastara je naivnost koja odavno ne dolikuje demokratama. Ako ne i nešto ozbiljnije, zbog čega je davno neki cinik ponudio trampu nekoliko prava za jednu mogućnost...

„Nemati pravo“ znamo šta je, ali imati mogućnost da kupiš glas ako ti glasač pokaže snimak glasačkog listića na mobilnom sa okruženim „pravim brojem“, nije pravo nego mogućnost. S tim što sirotinja spremna na takvu vajdicu, kao i razočarani koji kad već biraju između Kurte i Murte nemaju razloga da nešto i dobiju, nisu mogućnost. Oni su realnost, koja nije nastala tek tokom poslednje dve godine...  

Predlagati ono što lepo izgleda, a neće biti prihvaćeno, „pametno“ je kao i zalaganje za u startu izgubljeno. Ništa ne košta, a neki će „po dobru“ zapamtiti predlagača, samo je on mogao toga da se seti! Potpisivanje ovog dokumenta od strane aktera budućih izbora (malo verovatno), bez obzira na moguće dobre želje, zato ne bi bilo samo „iskazivanje svoje privrženosti Valjevu“. Bilo bi i iskazivanje naivnosti, nesvesnog iskazivanja svoje privrženosti ovdašnjoj Demokratskoj stranci.