02.03.2016, 10:34

Politiku nikako u kulturu! Ni kulturu u politiku?

Priličnu ali nedovoljnu pažnju, za neke visokomoralan čin a za neke odsustvo vaspitanja, izazvao je Filip David primajući u Narodnoj biblioteci Srbije nagradu za najčitaniju knjigu godine. I rekavši da ceni instituciju Predsednika Republike ali da od devedesetih godina nije saglasan sa govorom, politikom i idejama Tomislava Nikolića. Zato se ograđuje od njegovog prisustva na toj manifestaciji, usto centralnoj u okviru proslave Dana Narodne biblioteke i Nacionalnog dana knjige.

Sam Nikolić je rekao da za Davidov čin nije trebalo hrabrosti i vaspitanja. Nadležni ministar, kulture, Tasovac: „Neprimereno je na takvom mestu mešati politiku i kulturu, jer kultura je jedino polje u kome politika ne treba da postoji“. Stanislava Pak Stanković, savetnica Predsednika Republike za medije: „Jedan lep događaj u oblasti kulture, potpuno je degradiran političkim stavom“.

Ispada, po tim mišljenjima ali i praksi niza tzv. kulturnih institucija (osobito biblioteka i onog što „promovišu“), kako kultura treba samo da ulepšava sivilo svakodnevice. A Narodna biblioteka da „gradi lepu sliku Srbije u svetu“ (Nikolić). Prava kultura nikad nije samo to činila! Gospođa Pak Stanković nije morala gledati svu noć prenos sa dodele „Oskara“, sve bitno je u vestima. Koliko je samo „politike“ u nagrađenim filmovima, a i na samoj dodeli! Ne zaboravimo ni da su se generacije i generacije naših starih vaspitale na narodnoj epskoj poeziji. Treba li zameriti Filipu Višnjiću što je „Početak bune na dahije“ pun politike? U svetskoj literaturi primera je bezbroj. Za vreme premijere Šilerovih „Razbojnika“, u jednom nemačkom gradu publika se nije nimalo ponašala „pozorišno“. A vrhunac je bio posle spuštanja zavese: nije aplauzom pozdravila izvođače, nego je izletela na ulicu i počela revoluciju!

Obratimo pažnju na uobičajeno: „Kultura i umetnost!“ Šta spada u kulturu, pošto ne spada umetnost? Pogotovu kad pogledamo da se pod toliko propagiranom „duhovnom obnovom“ ili „povratkom duhovnosti“, podrazumeva povratak religiji! Gde su filozofija i nauka? Za sociologiju se kaže i da je nastala kao opoziciona nauka... Ne moramo se složiti sa Platonom da će države biti srećne kad filozofi budu državnici ili kad državnici budu filozofi, ali je jedan od najstarijih, a živih ideala da u društvenu ulogu intelektualaca spada i provociranje političara da bolje rade to što rade! „Republika učenih“, „republika nauke“, „naučna zajednica“, vidi se kao korektiv „vladajuće klase“. Što je ona vidi kao konkurenciju, njena je stvar!

„Kulturu ne čini samo pisanje knjiga, pozorište, film.., kultura je celovitost našeg života“ (David). U istoriji svih društava izvesni kulturni heroji smatrani su herojima precizno zato što su imali hrabrosti da odbace norme koje su bile prihvaćene od strane njihove gru­pe (Robert Merton). Uopšte, ili u svakoj sferi, tako da je kultura u odnosu na status kvo, naprosto subverzivna! Objašnjavajući svoj gest, David podseća da „živimo u svetu gde je primitivizam utisnut u svaki delić našeg života, bahatost i primitivizam sreću se na svakom koraku“. Nema li „od devedesetih godina“, s tim neke veze i Nikolić? I gde bi podsećanje na to, imalo ovakav odjek? Zato bi Tasovac Davida i smestio u rezervat intervjua, u nekom slabo čitanom listu...

Ostaviti politiku izvan kulture, znači ostaviti je političarima. Koliko je, i da li je uopšte, to kulturno? Uostalom, kultura i jezički ima veze sa kultivisanjem. Na šta bi se ono svodilo, po onima koji zameraju Filipu Davidu? Na pomenuto ulepšavanje? Hrabrost a posebno vaspitanje, koje praktikuje Nikolić od devedesetih godina? Na propagiranje bon-tona? Hajde i da se složimo sa poslednjim, ali što ne i u politici?