25.03.2016, 10:52

Institucije ili „burazerske veze“? Pitanje je sad i uvek

U skorašnjem izlaganju predsednika Skupštine grada na lokalnoj televiziji, pored neospornih istina na račun koalicija ili toga da će „narod odlučiti“, tako da ne zaslužuju pažnju, bila je i tvrdnja koja je zaslužuje. Ne iznosi je prvi put, ali sada dobija na težini. Upućena je biračima pred predstojeće izbore: prilikom glasanja na lokalnom nivou, treba da vode računa o budućem gradonačelniku. Ne u uobičajenom smislu, nego da li je od sadašnjeg skloniji intenzivnijim kontaktima sa „Beogradom“. Tamo se odlučuje o svemu bitnom za „lokal“, a za to su nedovoljni uobičajeni, zvanični i institucionalizovani kontakti! Blisko uverenjima mnogih građana o odnosu „Beograda“ i „lokala“, i ispoljavanju „brige“ čelnih ljudi za Grad i Opštinu... Dobronamerno i naivno od strane tih građana, ali problematično kad dolazi od jednog čelnog čoveka. Ne samo u lokalu...

Ne radi se o nepoznavanju propisa, koji ograničavaju kompetencije gradonačelnika. I sa većinom u Skupštini a pogotovu bez nje, ili sa njom kao vrećom rogova (koalicijom)! U pitanju je nešto drugo, u suštini takođe bezazleno i kratkoročno, iz političkog perioda koji je pri kraju: namirivanje računa sa bivšim partijskim drugom a sada rivalom, ili sa političkim saveznicima na republičkom i suparnicima na lokalnom nivou? Poziv biračima da misle samo ko će stolovati u Beogradu, pa da glasaju za njegovu filijalu u Valjevu? Bez obzira na sve ostalo ovde, uključujući programe, lične kvalitete i dosadašnji rad ljudi na listama? Jer će samo njen čovek „biti rado viđen“ u Beogradu, imati pristup fondovima, podršci projektima i donacijama..? Verovatno se radi o jednom i drugom ali tu je i nešto treće, mnogo ozbiljnije i trajnije. A zajedno sa neospornim istinama, i samo deluje kao takva istina!

I bez stavljanja prsta na čelo: šta ako i u drugim gradovima i opštinama, budu „trčali u Beograd“? Fama je da smo obavešteniji i inteligentniji od drugih... Šta tek kada se, ne našom voljom, promene „jaki ljudi“ u Beogradu? Da skrstimo ruke, do sledećih izbora? Lobiranje „za našu stvar", ne može zameniti rad na našoj stvari. Ovde ili tu gde je ta „stvar“! Primera radi, zar „Beograd“ zna bolje šta sa Domom vojske? Ili ko zaslužuje ovdašnja priznanja? Pitanja je mnogo: koliko raditi na punjenju lokalnog budžeta iz lokalnih sredstava, a koliko se boriti za što više iz republičkog? Koliko za sve u lokalu tražiti inicijativu ili aminovanje iz centra, a koliko biti inicijativan pa i sklon kooperaciji sa onima koji nisu istog političkog opredeljenja? Čemu uopšte Predsednik, skupštinska većina pa i sama Skupština, ako „sve zavisi od Beograda“? Ne zaboravimo da gradonačelnik Šapca ili predsednik Čajetine (verovatno nisu jedini) nisu trčali svaki čas u Beograd? (Tamo nisu bili dragi gosti). A ne bi se reklo da je Šapcu i Čajetini, zbog toga lošije nego onima drugim! Vratimo se u prošlost: po čemu se pamte i ne pamte raniji predsednici? Ovdašnji, ili bilo čiji?

Kako se zamišlja taj „Beograd“, odnosno republička vlast? Ranija, sadašnja, verovatno i buduća? Nije valjda delila samo po babu i stričevima, po stranačkoj pripadnosti ili bila devojka spremna na davanje onom ko pre dođe! Ako nekada i jeste, dokle tako? Treba li i ubuduće graditi predimenzionirano (osnovne škole u Divcima i Dračiću), ili graditi mrtvački sporo ono umesno (škola u Brđanima)?

Zar ne treba da republička vlast vodi računa o čitavoj Republici, a ne samo opštinama i gradovima sa čijim je predsednicima „u vezi“? I o nekakvom ravnomernom razvoju (cinici bi rekli: opstanku), Republike?

Usklađivanje lokalnog i republičkog njen je nezaobilazan zadatak, a svest o tom zadatku jedno je od osnovnih obeležja svesti čoveka i građanina. Ne ono: „Ko će, koga!“. Kakvi smo mi ako nam je vlast toliko neozbiljna, da se na nju deluje  molbama, „vučenjem za rukave“? Možda još ponečim, naravno ne valjanim projektima i elaboratima? (Oni spadaju u institucionalne načine). Nije li ovo i upozorenje, preporuka građanima, da na isti način „kontaktiraju“ sa lokalnim vlastima? Posebno pitanje tiče se naših očekivanja od „Evrope“: kako ona izgleda, a kako je mi zamišljamo?

Na kraju ono najbitnije, važno i nezavisno od „Evrope!“!Kuda ovo vodi? Kako se u svemu ovom zamišlja uspostavljanje vladavine institucija i prava, ne samo „otvaranje“ nego i zatvaranje odgovorajućeg Poglavlja? Demetropolizacija, borba sa korupcijom, „departizacija“: zapošljavanja, investiranja, kadrovanja..? Stalno svečano najavljivani „prekid“ sa praksom ranijih vlasti, „otklon“ od politike koja nas je dovela gde smo?